Političke misterije 

6 situacija u kojima je Hitler izbegao smrt

Nacistički vođa bio je meta nebrojeno mnogo puta, a istorija je zapamtila najviše detalja o ovim pokušajima atentata na Adolfa Hitlera.

 Minhenska pivara (1921)Prvi pokušaj ubistva Adolfa Hitlera dogodio se 20 godina pre Drugog svetskog rata. U novembru 1921. godine, mladi i još uvek nepoznati radikal je govorio javno u minhenskoj sali Hofbräuhaus.

 

Zajedno sa članovima tek oformljene nacističke partije među gostima se nalazilo i nekoliko komunista, socijaldemokrata i drugih Hitlerovih političkih protivnika. Hitlerov govor je iznervirao prisutne, a pivo i stolice su leteli dok je grupa nepoznatih napadača ispalila nekoliko hitaca u pravcu govornice.

 

Hitler je ostao nepovređen, čak i nastavio s govorom narednih 20 minuta sve dok policija nije došla u pivaru.

Scenario Morisa Bavauda (1938)

Krajem 1938. godine, švajcarski student teologije Moris Bauvud je kupio pištolj i počeo da goni Hitlera kroz Nemačku. Bavud je mislio da je budući firer pretnja katoličkoj crkvi i inkarnacija Satane, te je smatrao da je njegova duhovna dužnost da ga ubije.

Dobio je šansu u novembru 1938, kada je Hitler s nacistima marširao kroz Minhen kako bi proslavio godišnjicu Pivničkog puča. Bavaud je zauzeo mesto na tribinama i čekao da se Hitler približi.

Imao je pištolj u džepu, no pre nego što je uspeo da ispali prvi metak, nacisti su podigli ruke i blokirali mu vidno polje.

Bavaud se nerado odrekao svog pažljivo osmišljenog poteza, ali je kasnije uhapšen kada je pokušavao da vozom otputuje iz Nemačke. Kada je Gestapo našao pištolj i mape, priznao je da je pokušao da ubije Hitlera, pa je u maju 1941. godine pogubljen.

Bomba Georga Elsera (1939)

Elser je bio komunista i opozicionar Hitlerovom režimu. On je saznao da će firer držati govor u minhenskoj pivari Bürgerbräukelle tačno godinu dana nakon parade u kojoj je već izbegao smrt.

Elser je proveo nekoliko meseci gradeći bombu s tajmerom koja je trebalo da eksplodira za vreme Hitlerovog govora. Kada je dovršio svoje oružje, preselio se u Minhen, gde je svake večeri posećivao mesto na kom će nacistički vođa održati govor.

Elser je svoju zamisao savršeno isplanirao, ali sreća nije bila na njegovoj strani. Kada je počeo Drugi svetski rat nekoliko meseci ranije, Hitler je pomerio svoj govor za osam časova kako bi se što pre vratio u Berlin.

On je završio svoj govor u 9.07 popodne, a već u 9.12 je napustio zgradu. Osam minuta kasnije, Elserova bomba je eksplodirala, pri čemu se krovna konstrukcija strušila na govornicu. Osam ljudi je ubijeno, a mnogo njih povređeno.

loading...

Bomba Heninga fon Treskova (1943)

Hitler je posetio Smolensk marta 1943. godine. Pre nego što se s posadom ukrcao u avion, Fon Treskov, razočarani nemački vojnik, pružio im je poklon za Hitlera – brendi i plastični eksploziv. Hitlerov oficir je prihvatio poklon koji je trebalo da eksplodira nakon 30 minuta.

Fon Treskov i njegov saučesnik Fabijan von Šlabendorf su se nadali da će ovo biti kraj nacističke vladaviune, ali njihov avion se zadimio tek posle nekoliko sati, kada je Hitlerov avion najverovatnije već sleteo u Berlin.

Fon Treskov je u panici pozvao Hitlerovo osoblje i rekao im je da su zamenili paket, a Šlabendorf je sledećeg dana došao u Hitlerovo sedište i zamenio bombu stvarnim bocama brendija.

Nakon inspekcije, otkrili su da je neispravan osigurač sprečio eksploziju.

Samoubilačka misija Rudolfa von Gersdorfa (1943)

Samo nekoliko nedelja nakon Fon Treskovljevog neuspeha, on je sa svojim zaverenicima pronašao noivi način da napadne Hitlera.

Ovog puta mesto ubistva je trebalo da bude izložba zarobljenih sovjetskih zastava i oružja u Berlinu, koji su lideri tadašnje Nemačke planirali da posete.

Oficir po imenu Rudolf Gersdorf je pristao da bude taj koji će povuči okidač, ali kako je obezbeđenje bilo dobro postavljeno, shvatili su da je jedini način za izvšrenje ubistva da Rudolf sam sebe raznese u blizini Hitlera. Tokom Hitlerove posete ovoj izložbi, Gersdorf se trudio da ostane priljubljen uz firera.

Međutim, nije uspeo da ga nagovori da ostane duže na izložbi, te je Hitler izleteo na sporedna vrata nakon samo nekoliko minuta.

Potencijalni bombaš samoubica je otrčao do kupatila, gde je razminirao eksploziv samo nekoliko minuta pre aktivacije.

Julska zavera (1944)

Ubrzo nakon invazije savezničkih sila, grupa nezadovoljnih nemačkih oficira je planirala da ubije Hitlera u njegovoj kancelariji u Pruskoj.

U centru ove zavere bio se Klaus von Štaufenberg, energičan pukovnik koji je izgubio oko i ruku tokom borbi u Severnoj Africi. Oni su planirali da podmetnu skrivenu bombu, nakon čega bi odmah zatražili mir sa saveznicima.

Štaufenberg je planirao da sprovede svoj plan 20. jula 1944, kada je s nekoliko drugih nemačkih oficira pozvan na konferenciju.

Stigao je, noseći torbu punu plastičnog eksploziva, a napustio je sobu pod izgovorom da mora da telefonira.

Njegova bomba je eksplodirala samo nekoliko minuta kasnije, ostavivši konferencijsku salu u ruševinama. Četvorica prisutnih muškaraca su umrla, a Hitler je pobegao sa lakšim povredama.


 Preporuka: 12.000 Godina stari tuneli povezuju ceo evropski kontinent


Štaufenberg i ostali zaverenici su pogubljeni, kao i stotine drugih disidenata.

Od ovog događaja, Hitler se retko pojavljivao u javnosti sve do samoubistva 30. aprila 1945. godine.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |

(Nationalgeographic.rs)

loading...

Related posts

Leave a Comment