Političke misterije 

Kako bi svet izgledao da su SAD sprovele nuklearni napad iz 1956. godine? (MAPA+)

Mete upisane u američki plan iz 1956. godine
Mete upisane u američki plan iz 1956. godine

Destruktivna moć nuklearnog oružja većini ljudi urezana je u svest tragičnim kadrovima eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju, ali i snimcima brojnih proba širom sveta. Prvo dolazi eksplozija, a onda radioaktivno zračenje koje ostaje godinama i decenijama. Nova interaktivna mapa pokazuje koliku bi štetu načinilo zračenje ukoliko bi nuklearne bombe bile bačene na većinu velikih gradova.

Mapa je rezultat saradnje instituta Budućnost života (Future of Life Institute), volonterske organizacije posvećene umanjivanju egzistencijalnih pretnji za čovečanstvo osnovane od strane fizičara MIT Maksa Tegmarka, i Aleksa Velerštajna, istoričara odgovornog za veoma popularnu interaktivnu mapu NUKEMAP.

Pre nekoliko meseci, američka Nacionalna bezbednosna arhiva obelodanila je javnosti tajnu listu 1.100 gradova koje su SAD identifikovale kao pretnje 1956. godine. Mete uključuju brojne gradove u nekadašnjem SSSR, Kini, Severnoj Koreji, ali i Evropi.

Velerštajn je shvatio da bi mogao da prilagodi pređašnju mapu i dobije nove informacije praveći modele nuklearnog zračenja i mogućih žrtava od eksplozija bombi.

Detonacije nuklearnih bombi jačine 50 kilotona

Detonacije nuklearnih bombi jačine 50 kilotona

Napravio je simulacija za dva zastrašujuća scenarija. Prvi, u kom bi bombe pale na svih 1.100 meta u jednom danu 29. aprilu 2016. godine. Drugi, simulirao je kada bi bombe na sve mete pale tokom tri dana 29, 30. aprila i 1. maja.

Detonacije nuklearnih bombi jačine jednog megatona

Detonacije nuklearnih bombi jačine jednog megatona

Postoje mnogi faktori koji utiču na efekat nuklearnog zračenja nakon eksplozije, najviše vremenski uslovi i veličina bombe. Velerštajn u drugi model ubacio vremenske podatke i dobio prilično različite rezultate.

Detonacije nuklearnih bombi jačine 10 megatona

Detonacije nuklearnih bombi jačine 10 megatona

Takođe, na širenje radioaktivnosti utiče i mesto eksplozije – na zemlji ili u vazduhu.

Velerštajn ističe da u njegovim modelima nisu uključeni potencijalni odgovori iz Rusije i Evrope, koji bi sasvim sigurno usledili u slučaju nuklearnog napada iz SAD. Nuklearni arsenali SAD u Rusije čine 93 odsto ukupnih količina nuklearnog naoružanja na svetu.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment