Političke misterije 

Najveća tajna među tajnama: Nemačka enigma

Foto: Design interior Cluj

Nedovoljno poznati ratni muzej izvan Bostona odlučio je da otkrije ključnu tajnu filma “Igre kodova” time što je posetiocima pružio retku priliku da koriste nacističke mašine za šifrovanje koje su u centru pažnje istoimenog filma, nominovanog za Oskara.

Nova izložba bostonskog Muzeja Drugog svetskog rata zove se “Najveća tajna među tajnama: Nemačke ‘Enigma’ mašine za kodiranje”, i smatra se najvećom javnom izložbom sprava za enkripciju koje su nacisti koristili na bezmalo svakom nivou vojne komunikacije – od onog najbanalnijeg do nivoa vrhunske tajnovitosti.

Među devet izloženih mašina nalaze se i dve koje posetioci mogu da koriste za šifrovanje i dešifrovanje sopstvenih poruka.

Osnivač muzeja, istoričar Kenet Rendel, rekao je da samo Nacionalna bezbednosna agencija SAD (NSA) poseduje više mašina “Enigma” nego što je u Bostonu trenutno izloženo. Prema njegovim rečima, NSA ima 50 “Enigmi” i pozajmljuje ih muzejima širom Amerike.

– Ali, ovo je jedina izložba na kojoj zapravo možete da dodirnete te mašine i da upravljate njima – rekao je Rendel.

Ono što je izloženo u Bostonu, mnogi zaluđenici za istoriju smatraju jednom od najsveobuhvatnijih zbirki artefakata iz Drugog svetskog rata na teritoriji SAD.

Prema Rendelovim rečima, film “Igra kodova”, sa Benediktom Kamberbačom i Kirom Najtli u glavnim ulogama, možda iskrivljuje neke činjenice i napumpava dramu, ali i dalje u mnogome prikazuje istinu u vezi sa savezničkim naporima da se probije u sofisticirani sistem nacističkih kodiranih komunikacija za vreme Drugog svetskog rata.

Rendel je rekao da najveće dostignuće filma jeste upoznavanje novih generacija s najvažnijim ratnim doprinosom britanskog matematičara i naučnika Alana Tjuringa, i prikaz legendarne složenosti nacističkih mašina za šifrovanje i dešifrovanje.

– Prava je šteta što mnogi koji su u filmu prikazani nisu dožziveli da vide svoje priče ispričane u javnosti – kazao je Rendel.

On je dodao da film ukazuje na važnost “intelektualne strane” ratovanja, to jest na to kako su se tehnologije, poput kompjutera, radara, avionskih motora i plastike, razvijale i usavršavale tokom ratnih godina.

loading...

U vezi s probijanjem sistema šifrovanja, Rendel je ocenio da su nacisti vremenom ili postali suviše ubeđeni da niko ne može taj sistem da provali, ili su jednostavno postali neoprezni.

– Ljudska priroda je zaista krupan faktor – rekao je Rendel. – Pošto je ta tehnologija trebalo da bude neprobojna, ljudi su se opustili.

Tjuring, koji je umro 1954. godine od trovanja cijanidom zbog proganjanja kojem je bio izložen jer je bio homoseksualac, naširoko se smatra utemeljivačem kompjuterske nauke. Njegov rad doveo je do razvoja koncepata kakva je veštačka inteligencija.

Film “Igra kodova” nominovan je za Oskara u osam kategorija, uključujući za najbolji film.


Pogledajte NOVI video klip na temu: Kako se slavi Nova godina širom planete?

V  I  D  E  O


Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:@Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment