Političke misterije 

Opasnost: Svetska mreža za eksperimente svih vrsta

Ne postavlja se više pitanje da li „Fejsbuk” ima moć da oblikuje svet, već da li bi u kriznim trenucima mogao da je upotrebi na uznemirujući način.

Ako se umešate u razgovor grupe tinejdžera u Srbiji, mnogi će reći da „Fejsbuk” više nije u modi. Dok su im nekada omiljenu mrežu zaposedale mame, tate, komšinice i strine, oni su se selili na „Instagram”, „Vajn” i „Snepčet”.

Naučnici sa Prinstona prognozirali su 2014. da će najpopularnija društvena mreža na internetu uglavnom biti napuštena do 2017. godine.

Govorili su da je kao zarazna bolest: brzo se širi, ali odumiraće kako budemo postajali imuni na njegovu privlačnost.

Iz današnje perspektive, ovo je tek jedna u nizu promašenih prognoza. Možda tinejdžerima nije kul, ali je za mnoge zadržao magičnu privlačnost.

Portal „Gizmodo” je pre priče o štelovanju vesti objavio kako su zaposleni na jednom sastanku pitali Zakerberga da li imaju obavezu da se umešaju u kampanju protiv Donalda Trampa, što bi lako moglo da se reši izmenom algoritma ili obaveštenjem na dan izbora

Mreža Marka Zakerberga proširila se od 2014. za 378 miliona korisnika, više nego za celo stanovništvo SAD. Nisu je podrila ni upozorenja o ugroženoj privatnosti i novoj vrsti eksploatacije, u kojoj građani javno dele svoja najintimnija osećanja i sklonosti da bi ih kompanija prema tome profilisala i plasirala reklame.

Izgleda da su pristali na ovu trampu, prihvatajući da im iskaču oglasi sve dok mogu da odlučuju šta će postavljati i s kim će se družiti, uz slobodan pristup informacijama bez cenzure.

Ta predstava da ono što vide predstavlja objektivnu istinu, koja nije prošla nikakav filter, narušena je nedavnim otkrićem da u „Fejsbuku” rade novinari i kao u svakoj redakciji prave izbor najpopularnijih vesti od onih koje izbaci algoritam.

Ispostavilo se da taj izbor odražava lične stavove zaposlenih, uglavnom liberalne, što je izazvalo gnev konzervativaca usred izborne kampanje.

Bivši zaposleni, govoreći za jedan američki portal, takođe su rekli da u aktuelne teme (Trending topics, nisu dostupne na srpskom) na silu guraju neke zanemarene vesti, na primer o ratu u Siriji, dok „sahranjuju” priče o konkurenciji.

Za Glena Grinvalda, novinara koji je pomogao Snoudenu da otkrije podatke o masovnom nadzoru, ovaj slučaj je važan podsetnik na opasnost kontrole sadržaja u Silicijumskoj dolini.

loading...

Analitičari medija kažu da je ovo otkriće samo naglasilo kontrast između onoga što se „Fejsbuk” pretvara da jeste – tehnološka platforma za postavljanje sadržaja – i onoga što stvarno postaje, a to je najmoćnija medijska kompanija na svetu.

Pojedini komentatori uopšte ne postavljaju pitanje da li „Fejsbuk” ima moć da oblikuje svet, već da li bi u kriznim trenucima mogao da je upotrebi na uznemirujući način.

Pre četiri godine eksperimentom je dokazao da pesimizam i optimizam mogu da se šire preko ove mreže.

Portal „Gizmodo” pre priče o štelovanju vesti objavio je kako su zaposleni na jednom sastanku pitali Zakerberga da li imaju obavezu da se umešaju u kampanju protiv Donalda Trampa, što bi lako moglo da se reši izmenom algoritma ili obaveštenjem na dan izbora.

„Fejsbuk” je rekao da nikad ne bi pokušao da manipuliše izborima, kao što je negirao i favorizovanje vesti naklonjenih liberalima.

Sociolog Dalibor Petrović smatra da medijska moć „Fejsbuka” leži u tome što su metodi njihove manipulacije daleko suptilniji nego što je to slučaj s tradicionalnim medijima, jer se određeni sadržaji plasiraju dozirano, na mala vrata, i povezuju kako sa određenim navikama korisnika, tako i sa njihovim prijateljima, čime postaju prijemčiviji za korisnika.

Podseća na eksperiment u kojem su naučnici manipulisali sadržajem profilne stranice za 61 milion korisnika na dan izbora za američki Kongres 2010.

Pojedinci koji su videli slike svojih prijatelja sa informacijom da su upravo glasali bili su i sami spremniji da glasaju u odnosu na one koji je nisu dobili ili su je dobili bez slika prijatelja.

„Pretpostavlja se da je kao direktna posledica ovog eksperimenta više od 300.000 ljudi odlučilo da glasa iako prethodno nisu to nameravali.

Ipak, iako je reč o velikom broju ljudi, oni zapravo predstavljaju samo nekoliko procenata ukupnog broja i zbog toga teza o nekakvom dramatičnom režiranju izbora putem ’Fejsbuka’ zapravo ne stoji”, kaže Petrović, docent na Beogradskom univerzitetu.

On smatra da prosečan korisnik nije zainteresovan niti upoznat sa funkcionisanjem algoritama na „Fejsbuku” a još manje je svestan da postoje slučajeve direktne manipulacije sadržajima.

Još ga više zabrinjava to što su ljudi odustali od traganja za „slobodnim” informacijama, jer se ogromna većina, uz „Gugl” i „Fejbuk”, najčešće informiše preko aplikacija medijskih kuća kojima veruju.

„Van ovih okvira retko ko zalazi u potragu za nekom informacijom na internetu i to je poražavajuće. Zapravo, internet se pretvara u jednu vrstu televizije koja ima određeni broj kanala (aplikacija) između kojih se korisnik opredeljuje.

On to radi zato što mu je sa jedne strane tako lakše, zato što nema interesovanja ili vremena, ali često ni potrebnih znanja da bi ’kopao’ po internetu”, navodi Petrović.

Na „Fejsbuku” je svaki pojedinačni korisnik medij za sebe. Kači vesti, komentariše, deli video-zapise. Svako je medij i svako uređuje sadržaj koji plasira i ta vrsta demokratizacije medija ima svoje dobre i loše strane.

Dobra je očigledna – možemo da biramo čemu smo izloženi, stičemo status u zajednici komentarisanjem događaja, imamo publiku za koju bismo ranije morali da postanemo TV lice.

Loša strana je što filterisanje još više stavlja ljude u rovove i sužava prostor za razmenu mišljenja, navodi Dejan Nikolić, jedan od osnivača „Njuz neta”.

„Fejsbuk” je 2015. ostvario prihod od 17,93 milijardi dolara, 44 odsto više nego prethodne godine. To znači da je uspeo da stvori privlačno okruženje za korisnike i uveća njihov broj.

S druge strane, da ih ne bi oterao preteranim plasiranjem plaćenih sadržaja, usavršeni su algoritmi (a njih kreiraju ljudi), koji na osnovu ponašanja korisnika „uče” šta treba, a šta ne treba nuditi.

„U tom kontekstu ’Fejsbuk’ postaje vrlo moćna medijska kompanija sa uređivačkom politikom. Da li je ta politika automatski zavisna od nas i naših filtera ili nam se ’guraju’ neki stavovi, sve dok ’Fejsbuk’ ne izađe javno s tim biće na nivou teorija zavere.

Ali jasno je da, ukoliko postoji želja za eksperimentisanjem, bila ona u svrhu jačanja kapaciteta da nam se nešto proda ili da nas prodaju nekome, imaju fantastično igralište na kojem to mogu da rade”, zaključuje Nikolić.

Bloger i kolumnista „Njujork tajmsa” Ros Dauted upozorava da moguća manipulacija seže mnogo dublje od politike.

U virtuelnoj arhitekturi nešto što izgleda kao nasumičan izbor, na primer „Guglov” naslovni crtež „dudl”, usmerava ljude na određene ikone i ideale i uči ih kako da razmišljaju o svetu.

Zato poručuje svima da se založe za to da se moć „Fejsbuka” stalno nadzire i kritički posmatra, ne samo zbog političkih opredeljenja korisnika, već „zbog njihovih duša”.

Portal „Gizmodo” je pre priče o štelovanju vesti objavio kako su zaposleni na jednom sastanku pitali Zakerberga da li imaju obavezu da se umešaju u kampanju protiv Donalda Trampa, što bi lako moglo da se reši izmenom algoritma ili obaveštenjem na dan izbora.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Politika /Foto: Deccan Chronicle)

loading...

Related posts

Leave a Comment