Vaša priča 

Devica Marija – najmoćnija žena sveta (deo III)

Sledeći mnoge Marijine staze, shvatila sam da se ona često ukazuje u kriznim područjima, kao što su Kibeho i Bosna i Hercegovina, gde pokušava da upozori na opasnost ili da posluži kao simbol isceljenja. Posle takvih ukazanja dolazi do telesnih ozdravljenja za koja se kaže da su čudotvorna, kao ono u Međugorju, a duhovna ozdravljenja su isuviše brojna da bi se navodila. Lurd, najčuvenije mesto hodočašća Devici, u podnožju Pirineja na jugozapadu Francuske, njena je fabrika čuda, sa više od 7.000 prijavljenih čudotvornih izlečenja od sredine XIX veka. Od tog broja samo 69 su zvanično priznale crkvene vlasti.

Sve u vezi sa Lurdom je ogromno: više od 50 hektara površine, šest miliona posetilaca godišnje, prostor za 25.000 vernika u ogromnoj podzemnoj bazilici. Sagrađena je 1958. godine u spomen na stogodišnjicu prvog ukazanja Device Marije, koja se 1858. godine ukazala Bernadeti, nepismenoj 14-godišnjoj seljančici. (Sveta Bernadeta je proglašena za sveticu 8. decembra 1933. godine.) U obližnjoj pećini Naše Gospe od Lurda, čije je stenje uglačano milionima hodočasničkih nogu, Devica je navodno naložila Bernadeti da golim rukama kopa po glibu da bi iz vlažnog tla potekao izvor. Ta čudotvorna voda koristi se u kupatilima u koja svakodnevno pristiže na hiljade ljudi u invalidskim kolicima i još na hiljade njih koji dolaze peške da se mole za izlečenje. Volonteri guraju les malades, bolesnike, u plavim kolicima, u beskrajnim zmijolikim redovima duž uskih lurdskih ulica, koje su oivičene desetinama radnji sa verskim suvenirima.

Onog dana kada obilazim kupatila, pljušti kiša i hladno je. Postoji strog protokol o tome kako se razodevate i potom vezujete laganu lanenu tkaninu oko tela zbog kratkog uranjanja u vodu, tokom kojeg vas ispod obe ruke pridržava po jedan volonter. „Izgovorite cilj svog dolaska, prekrstite se i mi ćemo vas sprovesti dole”, kaže mi ljubazna Irkinja. Potom sledi ledeno uranjanje – okrepljujući trenutak dubokog mira.

Pripadnici francuske i nemačke vojske sreli su se u Lurdu nedugo po svršetku Drugog svetskog rata da bi se izmirili i zalečili ratne rane; danas se svi izvorski veterani grupišu među mnoštvom hodočasnika. Pridružujem se 14. maja 2015. godine grupi od 184 ranjena borca – grupi američkih vojnih veterana koji su služili u Iraku i Avganistanu – i njihovim porodicama, čiji je dolazak sponzorisala Nadbiskupija za vojne službe, i katolička dobrotvorna organizacija Vitezovi Kolumba. Oni su došli da učestvuju u godišnjem hodočašću vojnih lica (iz 35 država ove godine) povodom svetkovine mira. Svi ovi tihi, hrabri ljudi i žene, a i oni koji se o njima brinu, moraće do kraja života da se bore sa iznurujućim povredama koje su ponekad zadobili tokom brojnih prekomandi.

Između nas trčkara jedna od najizuzetnijih žena koje sam u životu upoznala: 60-godišnja Doroti Perkins, pešadijska pukovnica u penziji, druželjubiva triatlonka i majka dvoje dece, koja je u Fort Hudu, u Teksasu, komandovala bataljonom od 480 vojnika, kada su 11. septembra 2001. godine napadnute Sjedinjene Države. Perkinsova je pre 11. septembra u dva navrata boravila u Iraku zajedno sa specijalnom komisijom Ujedinjenih nacija kao vođa istražiteljskog tima za kontrolu naoružanja, a u armiji je provela više od deset godina u radu na tajnim misijama. Tokom 2006. i 2007. godine bila je glavni savetnik američkog ambasadora za vreme talačkih kriza u Iraku.

Perkinsova je odrastala kao siromašna bela devojčica u pretežno crnačkom, sirotinjskom susedstvu u gradu Takomi, u Saveznoj Državi Vašington, uz neznatno staranje svoje majke i očuha alkoholičara. Kada je imala deset godina, slali su je u polja da bere bobičasto voće za nadnicu. Nemački je naučila tokom godine praznog hoda između gimnazije i koledža, kada je kao „sluškinja po ugovoru” čistila sobe u jednom porodičnom hotelu u Bavarskim Alpima. Njena jedina rekreacija bila je pešačenje po planinskim stazama, gde je nailazila na mala svetilišta posvećena Mariji.

„Moja vera je oduvek u središtu onoga što ja jesam”, kaže Perkinsova. „To je izbor koji sam rano načinila.” S obzirom na to da nije imala takvu porodicu na koju je mogla da se osloni, kaže Perkinsova, Devica Marija je postala njeno utočište. „Ona vas voli onoliko koliko vi to želite. Kroz Nju do Njega, ona me je usredsredila na stvaranje bliskijeg odnosa sa Hristom.”

Perkinsova je 12 godina pohađala jezuitski Univerzitet San Francisko, ali nije na njemu diplomirala, već je to učinila na Univerzitetu SANI u Olbaniju. Dok je živela u San Francisku, radila je u jednom velikom lancu robnih kuća, gde se korporacijskim lestvicama uzdigla do mesta višeg izvršnog direktora. Već na koledžu je postala vojni rezervista. Posle udaje za pripadnika zelenih beretki zaposlila se u armiji i radila je u kontraobaveštajnoj službi.

Po Perkinsovoj, „Lurd svakoga primorava da se duhovno sagleda. Živimo u neprestanoj jurnjavi. Preplavljeni smo medijima i obuzeti svakodnevnim problemima. Ljudi ne stignu da obrate pažnju na ono što im je najvažnije – integritet duše.”

Tokom velike mise u bazilici, koja je deo završne ceremonije, jedan od evropskih biskupa, tokom svoje propovedi na francuskom, izgovara: „Treći svetski rat se već odvija na Bliskom istoku i u Africi.” On hvali vojne snage koje su tamo raspoređene zbog njihove usredsređenosti „na mir, pravdu i ljudska prava. Neka vas ovo iskustvo učini svedocima nade.”

loading...

Razmišljam o sinoćnoj nezaboravnoj sceni procesije pod svećama – na hiljade hodočasnika koji potiču iz mesta koja se prostiru od Argentine do Zimbabvea, ćuteći podižu svoje sveće u molitvi. Završilo se s desetinama veterana u invalidskim kolicima postrojenim na čelu procesije, tu ispred pećine Naše Gospe od Lurda, koji pevaju i mole se. Toliko mnogo duša koje žude da budu svedoci nade, toliko duša nadahnutih verom da Devica Marija osvetljava njihov put.

Ako ste preskočili drugi deo, pročitajte OVDE.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: National geographic)

loading...

Related posts

Leave a Comment