Ispovesti zatočenika sekti (deo V): “Vanzemaljska” magija u Vojvodini

Prayer
Prayer

Muž i ja smo relativno kasno primetili da se sa našim detetom nešto dešava – započinje svoju ispovest gospođa Radmila – Bili smo, pošteno govoreći, uljuljkani njenim uspeisma.

MOna je uvek bila “naj naj”, najbolji učenik, najbolji student, najbolja supruga i majka. A onda, u novembru 1995. godine Olga je počela da ispoljava naprasnu brigu o nama. Stalno je zapitkivala da li smo zdravi.

Tada još uvek nismo ništa sumnjali, ali kada mi je rekla da ću se u svojoj 69.godini života ponovo zaljubiti i da će se nešto loše desiti mom ocu, a njenom dedi, vidim ja da tu nisu čista posla! Da stvar bude još gora, dve noći je kod nas čistila i spremala kuću, jer, kaže ako deda umre, treba da bude sve spremno i čisto. Bogami, tu se ja i muž ozbiljno zabrinemo.

Rešimo da sa njom taktično porazgovaramo, a se ne naljuti na nas. Ali, pre nego što smo i smislili kako da, sledećom prilikom, navedemo razgovor na tu temu, ona nas je preduhitrila predlogom da kod nas dođe sa jednom bivšom profesorkom engleskog u penziji, koja sada daje privatne časove i puno pomaže ljudima. Nekako sam kao majka odmah naslutila da bi to mogla biti ta osoba koja utiče na našu ćerku da se čudno ponaša. Da sam bila u pravu, potvrdila mi je i ćerka najavom da treba da budem jako ljubazna i fina prema njoj, jer ju je ta gospođa zadužila!

Od onog dana, kada nam je ta gospođa bila u kući, kćerka je uporno ponavljala, na svakom susretu samnom da mom ocu nije dobro.

– Pa, kako ti to znaš – pitam je ja – zasad se tata ne žali da ga nešto boli? – Znam – kaže Olga – rekla mi je gospođa Kaja.

– A kako to ona može znati?! – čudim se ja. – Zna, zna, jer je ona bolji psiholog i psihijatar od mnogih lekara. Ona je vanzemaljsko biće koje posećuje i druge svetove. – O, Bože, shvatih ja da je mom detetu potreban doktor, a ona nastavlja – Kao viša inteligencija ona puno pomaže ljudima.

Uveče ide na groblje da bi napunila baterije, a zna da priča sa mačkama i gavranima. – Taj razgovor smo vodile u februaru 1996. godine i ja sam počela da sumnjam da je moje dete u mnogo većoj opasnosti nego što mi se, u početku činilo. Moj savet da ode lekaru nije poslušala.

Počnem malo da se raspitujem po komšiluku i kod pozannice o toj profesorki engleskog. Njezin stalni pacijent je bio i sin šefa stanice policije i ja odem kod njega, da kao roditelj sa roditeljem popričam, i da ga upozorim da pazi da i njegov sin ne završi kao moje dete. Kaže mi – Znamo mi za nju, i meni je bila sumnjiva, jer su se još neki roditelji javljali, a i na grobu svog sina Kaja je ugravirala belog goluba i neke čudne stihove. – Kakve stihove? – pitam. – Nebuloze. Nešto u stilu da je morao da ode na nebo, kako bi se vratio na zemlju i spasao svet. – Pa šta ćete preduzeti? – pitam, a on mi kaže – Ništa.

Ona ne remeti javni red i mir, svi kod nje idu dobrovoljno i šta mi tu možemo…
Kada sam videla da od MUP nema vajde, rešim da stvari uzmem u svoje ruke. Odem na groblje i pronađem grob njenog sina i utvrdim da je tačno sve što su mi u policiji rekli.

loading...

Tada nisam znala da se Olga, posle samo nedelju dana, ponovo vratila kod Kaje. Dakle, dolazi mi dete u kuću i ja počinjem razgovor glasnim razmišljanjem da sam, možda i ja kriva…i ne stignem ni da završim misao, a Olga već nastavlja – Naravno da si kriva! Dobro je da to uviđaš. Samo sam čekala kada ćeš to da kažeš. – Javi se i ona gospođa Kaja da me “pohvali” što uviđam svoje greške. Kada je moja kćerka došla, napala sam je – Odakle Kaja zna zato! Ti se ponovo viđaš sa njom! Ti joj govoriš ono što ti se majka poveri!? – A Olga mi kaže da to Kaja zna i sama, jer joj to mačke govore(!?) Mislim da je moja kćerka bila pod hipnozom.

Kod Kaje je od nedavno i asistent – sin od njenog brata od tetke – Miroslav, koji zastrašuje i preti neposlušnim članovima sekte, a moja kćerka kaže da je to jedno “slatko dete koje voli plavo”. Tu, izgleda boje i brojevi imaju neko zančenje. Na primer, shvatila sam da je boja moje kćerke “bela”, a broj “tri”. Zaključila sam to po tome što od mene stalno traži tri stvari, a ja joj namerno dajem dve ili četiri. Onda s ona na mene rasrdi i kaže – Ti ne slušaš naređenja! Dosta! Pozvala sam u pomoć svoju drugu kćerku, Branku, a ona mi je rekla da je i nju i njenog muža Olga htela da odvede tamo i da i oni prmećuju da se čudno ponaša, ali su mislili da je to posledica razvoda braka. Obećali su mi pomoć. Sada su stvari krenule sa mrtve tačke. Samo je žalosno što puno dece ide kod nje na časove engleskog, a ne znaju ko je u stvari ta gospođa.

Moja kćerka je sada ospednuta čitanjem i pisanjem. Kod nje sam videla sledeće oznake “A, R, E,O, Ž” i jedan znak kao izlomljena munja. Decembra prošle godine, preko njenog ramena uspela sam da pročitam i zapamtim šta piše. A ona napisala je, između ostalog, sledeće:”…boli me jako glava, pomogni mi, samo ti možeš da mi pomogneš. Imaš viziju u glavi. Rekla si da snevam, i ja snevam. Rekla si da si ti u meni, dobro mi je kada me zagrliš. Kažeš da ćutim i dignem glavu, niko me neće prepoznati, pa ni rođena majka. Glava boli jako, pomozi! Pomozi! Snevam snevam…Svakako idem i ćutim, jer ti kažeš da tako, i samo tako, treba”.

Eto, to sam pronašla i uspela da upamtim. Posle toga, ona više nje svesna, niti priča normalno, niti sluša nas šta govorimo. Ta Kaja ju je ubedila da će biti vladarka, pa se moja kćerka, u zadnje vreme, tako i ponašala. Ima li pomoći, ima li nade za moje dete? – pitala me je gospođa Radmila. Uputila sam je na lekare koji mogu da joj pomognu. Posle toga se nismo više čule.

Ako ste preskočili 4. deo, možete da pročitate OVDE.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.