Kako su postali vampiri: Jeziva legenda o ljudima koji piju krv

_sp-mitovi-i-legende-o-vampirima
Poznato je da je sa ovih prostora prvo potekla priča o mrtvim ljudima koji ustaju iz svojih grobova i isisavaju krv iz živih, iliti, o vampirima. Smatra se da je prvi srpski vampir, koji je ušao u svetske anale, bio izvesni Petar Blagojević iz sela Kisiljevo.

Nakon njegove smrti 1725. godine, u kratkom vremenskom periodu iznenada je umrlo još devet ljudi iz tog sela. Svi oni su na samrtničkoj postelji rekli kako ih je posetio Petar Blagojević i kako je pokušao da ih uguši. Slučaj je kulminirao kada je žene pokojnog Petra zatekla svog muža u kući jedan dan.

Navodno, Petar je došao da joj traži opanke. Žena se toliko prepala, da je od straha morala da pobegne u drugo selo.

Austrougarska vlast se zainteresovala za ovaj slučaj kada su meštani od vlasti zatražili dozvolu da iskopaju mrtvog Petra i nad njegovim telom izvrše ritual ubijanja vampira. Pod pretnjom seljana da će napustiti selo, ako im vlast ne dozvoli da ubiju vampira, izvršilo se iskopavanje tela. Ovome su prisustvovali i predstavnici austrougarske vlasti.

Iskopano telo Petra Blagojevića sve je zaprepastilo jer nije počelo da se raspada, a koža i nokti su nastavili normalno da mu rastu. Još se kaže da je na ustima imao tragove krvi. Telo je ritualno spaljeno.

Izveštaj o ovom događaju je odjeknuo Evropom. Bio je objavljen u novinama i o njemu se naširoko pričalo. Od tada počinje da se širi mit o vampirima po svetu.

Arnaut Pavle je bio drugi srpski poznati vampir iz sela pored Svilajnca. Bio je vojnik najamnik i često je pričao o svom susretu sa vampirom u Grčkoj. Navodno, on se borio sa vampirom i uspeo je da ga pobedi. Umro je u isto vreme kad i Petar Blagojević, a nakon njegove smrti misteriozno su počeli da umiru i ljudi iz sela.

Nastala je opšta panika, pa se formirala komisija za otkopavanje tela preminulih. Došlo se do zaključka da je Petar zarazio još nekoliko ljudi. Svi ti leševi su bili probodeni glogovim kolcem i spaljeni.

Međutim, nekoliko godina kasnije ljudi iz sela su počeli ponovo da umiru. Nastala je opšta panika i strah od ponovnog javljanja vampira, pa je čak uvedena i oformljena straža protiv vampira. Isti proces je ponovljen sa leševima, kao u prethodna dva slučaja. Svi izveštaji o vampirima bili su poslati u Beč, a razvila se i diskusija o tome šta može stajati iza povampiravanja mrtvih.

Treći i najpoznatiji naš vampir je Sava Savanović. Njega je proslavila pripovetka Milovana Glišića- Posle devedeset godina, a na osnovu nje je i snimljen film Leptirica. Prema legendi, on je živeo u selu Zarožje kod Bajine Bašte u napuštenoj vodenici. Ko god bi prošao pored vodenice, Sava bi mu pio krv, a spavanje u vodenici je značilo sigurnu smrt. Ta vodenica je radila sve do polovine prošlog veka.

loading...

Poznat je i jedan slučaj iz 1920. godine, gde su vampiri usmrtili devojku u Savamali!

Pogibija jedne žene 1920. godine u Savamali podigla je ceo ondašnji Beograd na noge. Svi su bili uznemireni zbog misterioznog zločina, a gradom koji je brojao tek nešto više od 100 000 stanovnika vesti su se širile veoma brzo, pogotovo ako su bile loše.

Ondašnja štampa je brujala sluteći neverovatne priče, varoška nagađanja bila su još grđa… U pomoć je pozvan i veliki stručnjak dr Arčibald Rajs, Švajcarac, kriminolog i pouzdani prijatelj srpskog naroda.

Priča je vodila ka misterioznom ubistvu devojke koja je stanovala u Bosanskoj ulici, koja danas nosi ime Gavrila Principa. Različite novine i njihovi uznemireni izveštači pominju isti epilog – žrtva je nađena u stanu tako što je imala na vratu ranu iz koje je istekla sva krv.

Vratna arterija bila joj je presečena, a sujeverni Savamalci nisu imali dilemu o počiniocu zločina: Ko bi to mogao drugi da bude?

Istina, u to doba se verovalo da je ovaj deo grada pun vampira, “zaostalih” još iz turskog doba, pa je javnost budno pratila šta će zaključiti zvanična istraga. Policajci su temeljno istražili mesto pogibije nesrećne žene, ali nisu našli ništa dovoljno vredno pažnje, osim razbijenog prozora. Nelogičnost samog događaja dopunjena je činjenicom da je prozorsko okno bilo razbijeno iznutra, a da je staklo izletelo napolje.

“I ko bi to mogao drugi da počini, nego vampir koji je izleteo iz sobe, pošto je žrtvi popio krv”, pitali su se uznemireni Beograđani, sve sigurniji da je ovo neka gadna đavolja rabota.

“Bio je snažno napojen krvlju žrtve i samo je izleteo kroz prozor.”

Pored štampe, na ovaj događaj osvrnuo se i Dimitrije M. Knežev, opisujući ga kroz knjigu “Beograd naše mladosti”, ali on je pisao i o tome kako je na podu u sobi u kojoj je stradala žrtva pronađena i mala bakarna pločica koja je podsećala na deblju žicu, nalik narukvici. Međutim, na nju niko nije obraćao pažnju. Komšije su ispričale policiji da su čuli nekakav potmuo pucanj, ali nisu primetili da je iz stana žrtve bilo ko ulazio ili izlazio, “osim ako to nisu bile nečastive sile koje oko smrtnoga čoveka ne može da vidi”.

Kako policija nije mogla naći izlaz pozvala je lično dr Rajsa, čiji ugled je bio neprikosnoven. Čuvši za tajanstveni slučaj, dr Rajs, već pri dolasku u Beograd pozove i dr Rišara, proslavljenog kriminologa i člana Međunarodnog kriminalističkog instituta iz kojeg se kasnije razvio Interpol. Ali avaj, ni njih dvojica nisu mogli da reše ubistvo.

Dolazak ove dvojice stručnjaka samo je razbuktao interesovanje svetine, što i Knežev potvrđuje, a kako je svakodnevno na istražno mesto dolazilo sve više ljudi, tako je dr Rajs među okupljenima opazio i jednog starog policijskog činovnika Kraljevine Srbije. Ovaj je imao svega četiri razreda osnovne škole, ali i bistru seljačku pamet i ogromno ratno i životno iskustvo.

Mudri dr Rajs, uz kolegijalnu pažnju pozove vremešnog policajca u odaju u kojoj se odigrao zločin, da vidi ono što ga je mučilo, i pritom mu pokaže i nedefinisanu pločicu koja je podsećala na narukvicu. I tada su se svi “vampiri” “razbežali”, jer je iskusni ratnik odmah rešio misteriju.

“To nije nikakva narukvica, već petarda” odgovorio je stari policajac kao iz topa.

Bila je to minijaturna bomba, koja je eksplodirala u devojčinoj ruci i izazvala njenu smrt. Ranila ju je u vrat i eksplozijom razbila prozor. Zato je i staklo izletelo spolja.

Starac je dr Rajsu i dr Rišaru objasnio da su naši železničari u Prvom svetskom ratu takve spravice – “petarde” koristili da bi sprečili prodor austrougarske vojske, pogotovo preko železničkih mostova.

U stanu gde je živela nesrećna devojka pre nje stanovao je neki železnički činovnik koji je sačuvao jednu takvu ubistvenu napravu. Devojka je, preturajući po stanu, pronašla “petardu”. Možda je mislila da se radi o pravoj narukvici, pa ju je stavila na ruku i smrtno stradala.Tako je, zaključuje Knežev, jedan stari, neškolovani srpski policajac uspeo da otkrije uzrok smrti devojke u Bosanskoj ulici koji nisu mogli da razotkriju ni poznati svetski autoriteti i kriminolozi kakvi su bili dr Rajs i dr Rišar.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: Stil, Novosti)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.