Paranormalno: ”Mrtva usta ne govore”

Stara izreka nakon ove priče dobiće sasvim novo značenje!

Moja tetka je bila profesionalni prevarant, a učila je od najboljih – svog oca. Deda se nikada nije proslavio u tom poslu, ali je živeo za njega. Trudio se svim snagama da ostane ispod radara i zaista ga niko nikada nije uhvatio. Bio je veoma ponosan na tu činjenicu.

Mama nije nasledila porodičan posao. Umesto toga, posvetila se religiji i udala se za poreznika.

Tetku Kasi sam jedinu od cele porodice puštao u svoj život. Imala je diplomu psihologa, zbog čega je delovala ozbiljnije. Međutim, ona je svoje moći da čita ljude koristila na potpuno drugi način, i verovatno bi se njeni profesori sa fakulteta pobunili da znaju kako je iskoristila njihova predavanja.

Tetka Kasi radila je kao vidovnjakinja. Imala je i svoj lokal, i pripadajuću staklenu kuglu, začine i sveće – sve što je potrebno da dodatno ubedi ljude da je ono što im govori istina. Imala je čak i odvojenu sobu gde su se odvijale seanse.

Budući da su moji roditelji puno radili, često bi me ostavili u radnji tetke Kasi gde bih joj pomagao u njenim malim predstavama – svo kuckanje po zidovima i pomračenja izazivao sam ja. Čak sam sam i predložio igranje sa radijatorima – odjednom bismo ih isključili što bi mušterijama teralo jezu u kosti – genijalno, zar ne?

Zahvaljujući Kasi danas sam ovako skeptičan – video sam kako to sve izgleda iznutra. Gledali bismo zajedno na televiziji emisije o medijumima i mađioničarima, i ona bi mi objašnjavala vako njihov potez ili reč.

Ipak, kada sam bio mlađi, pitao sam je da li postoji ikakva mogućnost da je bilo šta od toga realno.

 

– Mrtva usta ne govore, klinac. Svako ko tvrdi drugačije lupeta – rekla mi je odsečno, i poverovao sam joj.

U celoj svojoj karijeri, moja tetka je odbila samo jednog klijenta. Bio je star, pogrbljen i ćelav. Skinuo je šešir kada je ušao u njenu radnju i vrteo ga po rukama u toku čitavog razgvora. Kasi ga je odbila čim ga je ugledala.

loading...

Taj čovek tvrdio je da je radio u zatvoru, i to u odeljenju za smrtne kazne. Rekao je da je odgovoran za izvršavanje smrtnih kazni najgorih kriminalaca na svetu. Sada, u starosti, to mu je izjedalo dušu. Želeo je da Kasi kontaktira duše onih koje je on ubio kako bi izmolio njihov oproštaj pre nego što im se i sam pridruži.

Moja tetka je, iz meni nepoznatih razloga, pobesnela. Bacala je stvari na njega i terala ga napolje. Toliko je besnela da sam se sakrio ispod stola i začepio uši. Kasnije sam, razmišljajući o tome, zaključio da je pobesnela na njega zbog njegovog posla. Uostalom, dželat mora da je najgora noćna mora svakog prevaranta.

Međutim, uskoro mi je zabranjeno da se družim sa tetkom. Hteo sam da majci priredim iznenađenje, pošto joj je deda strašno nedostajao, pa sam se pretvarao da razgovaram sa njim. Mama je pobesnela i zabranila mi da ikada više vidim njenu sestru.

Budući da sam često odlazio u radnju, ostavio sam u njoj par svojih stvari, pa me je mama odvezla da ih pokupim. Ona nije ulazila – sedela je u kolima i pušila. Tetka Kasi me čak nije ni pitala šta nije u redu. Uostalom, mogla je da mi vidi na licu šta je bilo. Zagrlio sam je i kroz suze se oprostio sa njom. Tada mi je rekla jednu tajnu.

“Klinac, ovom porodicom kruži kletva koja se predaje sa kolena na koleno. Iskreno se nadam da neće preći na tebe kada ja umrem”

Nisam pričao sa njom narednih devet godina. Onda je Fejsbuk postao popularan tako da roditelji nisu mogli da tu kontrolišu da li pričam sa tetkom. Bilo joj je teško – obolela je od šizofreničnog poremećaja pa nije mogla više da radi. Probala je da radi i kao psiholog ali nije joj išlo. Izgubila je volju za životom onda kada je prestala da se bavi vidovnjaštvom.

Jednog dana, dobio sam od nje poruku zbog koje sam se prilično uplašio.

“Volim te klinac. Seti se onoga što sam ti rekla na rastanku”

Zvao sam je puno puta, ali nije mi odgovorila. Nisam znao da li da kažem mami i šta da joj kažem. Ipak je saznala da nešto nije u redu – sutradan su nam na vrata došli policajci. Imala je nesreću i pokosio ju je pijani vozač.

Celu njenu sahranu proveo sam mozgajući šta je htela da mi kaže u poslednjoj poruci. Ka grobnom mestu krenuli smo u tišini. Sveštenik je držao opelo a ja sam stajao kraj nadgrobnog spomenika, i dalje mozgajući. Povremeno bi mi do mozga dopro isprekidani razgovor mojih roditelja.

“Tako je malo ljudi došlo. Šteta”

Zapitao sam se – kako malo ljudi kad je groblje bilo puno? Okrenuo sam se da ih to pitam, i tada mi je sinulo.

Iza mojih roditelja stajala je gomila ljudi piljeći u prazno ispred sebe. Moji roditelji kao da ih nisu primećivali. Sveštenik je izmumlao još par rečenica i otišao direktno kroz gomilu.

U prvim redovima te gomile, video sam Kasi. Iako je na grobu pisalo “počivaj u miru”, uopšte nije izgledala tako. Usta su joj bila širom otvorena, kao i oči.

Tada sam shvatio šta je porodična kletva. Shvatio sam zašto mrtva usta ne govore. Zato što su prezauzeta vrištanjem.

Šaljite nam Vaše priče! Sve ostaje anonimno! E-mail: svettajniurednistvo@gmail.com

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: Dnevno)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.