Vaša priča [1]: Susret sa nevidljivim

ghost-shutterstock-117156934-WEBONLY1
Foto: news.discovery.com

Sa mamom sam u nekim tužnim situacijama ( smrt dede, babe) gajila dogovor o tome da ako postoji nešto posle smrti, kad ona napusti ovaj svet, pošalje neki znak o tome da je svesna negde tamo, da je dobro. Mnogo godina kasnije dan njene sahrane me ipak zatekao emotivno nespremnu na tu količinu tuge i boli.

To veče legla sam kasno, preumorna da gledam i mislim. Ugasila sam svetlo i pokušala da spavam. U jednom trenutku osetila sam u tom mraku neku težinu koja mi se penje uz stopala, listove na više. Prestravila sam se osećajem, grozan, težak pritisak uspinjao se uz noge, stomak. Kroz misli sam već iskristalisala spoznaju da je to ona, da mi se na neki način javlja, da želi da me zagrli tako bestelesna. Kad se pritisak popeo do visine želudca, osetila sam mučninu.

Neki težak osećaj, nikad pre niti kasnije doživljen, beznadežnost, tuga, nesrećnost, beskrajna mučnina, osećaj praznine, osećaj da gubim sebe, strah od umiranja, sve se to protkalo kroz težinu koja me pritiskala i koju sam već osećala da mi steže srce. Osećaj tolike mučnine od pritiska me naterao da nekako iskočim iz kreveta i upalim svetlo, otvorim prozor dok je mučnina jenjavala u mom želudcu. Ostatak noći sam provela na prozoru sa upaljenim svetlom. Od te noći sam ostavljala upaljenu lampu u sobi narednih 40 dana.

Desetak godina posle mog prvog susreta sa neobjašnjivim, radila sam za jednu bogatu, staru osobu noćne smene. Moje usluge u noćnim smenama su bile medicinske prirode. Radila sam na tom radnom mestu već godinu dana i sve je bilo dobro poznato i već ustaljeno. U njenoj kući sam imala svoje krilo u kom bih boravila radnim noćima. Sa vremena na vreme čula bih korake, udarce o zid, gasila bi se svetla, pucale sijalice, padale figure, mada sam za sva dešavanja nalazila neke izgovore. Kuća na jezeru, udari talasa, danju je lepo, noću pomalo jezivo.

Vremenom su ti koraci, senke, pucketanja, puštanja vode iz slavine postali toliko evidentni i nepripisujući slučajnosti, da smo ja i koleginica, prvo biranim rečima a kasnije i paničnim jedna drugoj opisivale pojave u obliku senki, glasove i druge doživljaje. Vremenom su to postali noćni udarci u leđa sa tragovima modrica, pevanje u sobi u kojoj sedim sama šćućurena u uglu divana, prolazak poluvidljive senke ženske osobe kroz zid. Paljenje i gašenje svetla je postala standardna svakodnevnica.

Obratile smo se tamošnjoj crkvi za pomoć. Kuća je osveštena, noću pre počinjanja smene, pop nam je ostavio molitvu da izgovaramo na glas, svetu vodu u činijama po celoj kući, i gomilu sveća, koje smo palile i sve je delovalo nekako nestvarno, bunilo. Počela sam da koristim tablete za smirenje zbog tahikardije koja se pojavila kao posledica straha. Pojave se nisu zaustavile, naprotiv, postale su jače. Udarci vratima, odzvanjanje stopa koje se približe do mene toliko da osetim jezu, hladnoću koja izbija iz tog ispred mene koje ne vidim.

Ponova poseta crkvi, osoba koju sam noćima čuvala je premeštena u dom starih, pismo Vatikanu je prosleđeno, očekivao se egzorcista. U staračkom domu su se javljali isti problemi. Osoba je preminula nakon mesec dana provedenih u domu. Tu se prekidaju moja saznanja. Trebalo mi je godinu dana da se psihofizički oporavim od doživljenih trauma, mada nikad više neću biti ista.

Kakvo je Vaše viđenje ovog slučaja? Komentarišite ispod teksta.

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.

  • Mladen

    To pritiskanje je kod mene bilo povlacenje za noge na petrovdan 95 godine. Mnogo je godina proslo a jos pamtim sve kao da je danas bilo. Primetio sam tada da se su se sve “muke” desavale dok je zbog vrucine bio otvoren prozor sirom nocu dok sam tu spavao. Desavalo se da i kad dodjem iz grada osetim miris naftalina iako toga u kuci nema i nikad nije bilo ali je budilo osecaj u meni da je stari dobri deda bio blizu.. Sada mi te stvari nedostaju. Stariji sam, 31 godina, tada je bilo 12 , kako bi mi sada to izgledalo?!
    Drago mi je da je prica podeljena sa nama. Pisite jos koju. P.S. Verujem…

    • Zaista neverovatni događaji. Možete slobodno da šaljete Vaše priče na naš e-mail. Sigurno će se naći među ostalim pričama na sajtu.