Vaša priča 12: Slučajnost koja je promenila moj život

mind maze
Foto: alt-market.com

Te noći slucajno šetajuci do trgovine sretnem dvoje ljudi. Jedan od njih je posle postao moj najbolji prijatelj.

Bili su u autu, zastali su i pitali za pomoć.  Pozdravim se s njima, popričam i pomognem.

Medjutim, ništa nebi čudno bilo da nisam ugledavši čoveka srednjih godina, kojeg prvi put vidim u životu, kroz mene kao da je prošla munja, imao sam neki neugodan osećaj. Mučnina, znoj, vrućina, groznica, istog trena kad smo se rukovali i dok nisu otišli od mene. To je bio neki znak, znak da će on biti neko ko će promeniti moj zivot.

Odnosno ja njegov.

Pošto se prvi put srećemo …odvedem ih u neki kafić, da popricamo I da se bolje upoznam. I dalje taj osećaj, a nesmem ništa da kažem. Otišli su nakon pola sata. Došao sam sebi malo.

Javi mi se taj prijatelj. Želi da se vidimo. On je deset god stariji od mene. Ozbiljniji, zreliji. Proveli smo tri dana skupa. U mom gradu, kod mene. Da bi nas zadesio šok.

Nakon ta tri dana, vratio se svojoj kući , živeo je daleko. Javlja mi da ima problem. Traži savet da mu pomognem.

Oko 18h krenuo je na put, 300km dug. Javio mi se kad je krenuo. Nakon 15 minuta, zvao me, nisam se stigao javiti. I nazovem ja njega.

U 18:30 javlja njegova majka i plače. Na telefonu jedva razumem šta govori i kaže da je njen sin imao udes. Sleteo je u more autom i ne zna da li je ostao živ. (Inače živi u gradu nedaleko od mora).

Ja se zaledio, ne znam šta da kazem, ne znam gde sam.

loading...

Gubim se…

Sećam se toga da mi je mobilni ispao i počela se soba oko mene okretati i u jednom trenu sam se našao u vodi…hladnoj vodi, dezorijentisan totalno.

Valovi i nebo sivo.

U daljini čujem glas, glas svog druga kako me doziva.

Primetio sam ga. Plivao sam ka njemu. Paradoks je da ne znam plivati i bojim se vode duboke.

Kad sam došao do njega, plivali smo do obale i izašli i obrušili se na pesak. U tom trenutku  sam se probudio u svojoj sobi s razbijenim mobilnim i bilo je 18:40h.

Došao sam sebi, sastavim mobilni i nazovem da vidim šta se dešava. Nazovem njegovu sestru i reče mi da je OK i da je živ i da su ga izvukli. Hvala Bogu! Smirio sam s,e lakše mi je, al me mnogo potreslo…

Odmah sutradan sam otišao da ga posetim. Bio je u bolnici radi preloma. I odmah s vrata, kad sam ušao, rekao je, hvala ti. Ja sam se opet zaledio. I pogubio,  zašto hvala, kaže što si dosao. On i ne zna da sam ja  taj koji ga spasao iz vode.

Istraživao sam o tome, o reinkarnaciji i sumnjam da sam ja njegov stariji brat koji je umro 3 god pre nego što se on rodio. To sumnjam jer, iako je on u principu stariji od mene 10 godina, ja imam neki osećaj, obavezu da ga moram čuvati i brinuti se za njega i često ga upućujem na stvari koje treba da radi, a koje ne…

O ovome ništa nije znao.

Dok se nije desila još jedna situacija.

Neka ciganka što prosi, inače, kad joj je dao neki novac, gledala mu je dlan i rekla da je nedavno sreo mene, svog čuvara i da sam ga nesvesno spasao.

Pravio sam se da ništa ne znam o tome. A posle sam mu rekao šta se sve desilo. U svakom trenutku znamo šta jedan od nas oseća pa i misli. Trebalo je vremena da se naviknem na to.

I desilo se još da smo išli hodži skupa, da nam prouči šta iz kurana, pošto smo oboje muslimani…

Misleći da ludimo.

Ono što smo kod hodže doživjeli je…užas…

I tome SAD ne mogu.

Šaljite nam Vaše priče na našoj facebook stranici!

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.