Vaša priča [2]: Anđeli su među nama

Foto: amiamy111.deviantart.com

Dakle,desilo se da su se moj sin i njegov otac zamerili jedan drugome i prestali da komuniciraju. Pošto već duže vreme njegov otac i ja nismo u braku,nisam ni znala za njihove razmirice sve dok mi sin nije o tome ispričao. Znala sam da to nikako nije dobro i da je jako važno da se taj odnos popravi.

Ali nisam znala šta i kako bih ja tu mogla da pomognem. Pokuala sam da utičem na sina,ali on je tvrdoglavo odbijao da ode kod oca i popriča sa njim. Nekoliko dana potom,moj bivši se pojavio kod mene da mi nešto donese (u dobrim smo odnosima). Nije hteo da uđe u kuću,žurio je,ali dok smo pričali,odjednom sam osetila jaku tugu i bol u srcu.To se pojačavalo i jedva sam čekala da zatvorim vrata,jer su me suze i osećaj težine tako pritisli,da sam se s mukom suzdržavala da ne zaplačem pred njim.

Ali,kako sam zatvorila vrata,ja sam počela bukvalno da ridam i da se držim za bolno srce.Ipak,sve vreme sam znala da to nije moje,već da osećam tugu i težinu sagovornika.

Kratko vreme posle toga,jedno veče sam pošla na spavanje.Polako je san počeo da me hvata i u jednom momentu osetim da se nečije ruke podvlače pod moje telo i polako me podižu iz kreveta.! Premrla sam od straha,nikada do tada mi se tako nešto nije dogodilo. U tom momentu,mentalno primim poruku,koja je doslovce glasila ovao: “Ako se plašiš,neću te dirati” i ruke su počele da me lagano spuštaju nazad u krevet. Tada shvatim (ne znam kako) da je to bio arh. Mihajlo i istog momenta mu dam odobrenje da me nosi tamo gde je naumio.

Poneo me je do jednog mesta gde me je čekaoj bivši suprug i mi zajedno stigosmo do neke vrlo niske i uske pećine,pune opalog lišća. Na tom lišću je spavao naš sin. Legli smo pored njega,jedno sa jedne strane,drugo sa druge.Mihajlo nije bio prisutan. Tada su otac i sin počeli međusobni razgovor sa puno suza i nežnih reči,dok sam ja sve vreme samo ćutala, posmatrala i plakala zajedno sa njima…

Tada su otac i sin počeli međusobni razgovor sa puno suza i nežnih reči,dok sam ja sve vreme samo ćutala, posmatrala i plakala zajedno sa njima… Neki dan posle tog “sna” pojavljuje se moj sin i svečano objavljuje da su se on i otac pomirili i da je sada sve u redu. Samo sam se nasmešila i zagrlila ga,ali nisam rekla da sam znala da će se to tako završiti.

Anđeli stvarno postoje,samo treba tražiti pomoć od njih iskrenim srcem i u svrhu najvišeg dobra svih nas,pa će uvek priteći. Od tada se moja komunikacija sa anđelima nastavlja na razne načine – kroz mirise,snove,pomoć. Treba biti otvoren po pitanju takvih stvari,verovati i dopustiti.

Vaše priče šaljite na: svettajniwordpress@gmail.com

Pratite nas na: FacebookTwitterGoogle+ |

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.