Vaša priča [4]: Duh devojke

Foto: fanpop.com

Jedan nas komšija iz sela koji je inače prevoznik, često putuje noću seoskim putem koji vodi kroz gustu šumu, u brda gde se naše kuće nalaze. Na tim putevima nema ama bas ništa… sve je kaldrma, asfalt tu nikada nije doveden… osvetljenja svakako nema, jer je struja toliko slaba da je i kuće jedva imaju… Tu šumu nazivaju Jankov Gaj… inace celo selo ima svega 20-ak kuća…

Na sammom početku tog puta koji vodi do sela, u podnožju brda nalazi se seosko groblje, na kojem se već generacijama unazad sahranjuju meštani sela, i tamo svako zna gde se čiji grob nalazi i koje u njega sve sahranjen, pošto je uglavnom reč o porodičnim grobnicama… groblje je malo ali je uvek redovno posećeno i uredno sredjeno… to je valjda deo svih starih običaja koje tamošnji ljudi neguju…
Jedne večeri pre petnaestak godina, kada se komšija vraćao iz Ivanjice u selo, i kada je prolazio poslednje metre na asfaltu, pre nego sto je prešao na onaj put od kaldrme, primetio je devojku koja stoji pored puta i drhti od zime. Stao je da vidi da li je dobro, pošto je ona bila samo u beloj haljini nalik na venčanicu, a napolju je izuzetno hladno jer je bila zima pred novu godinu…


V  A  Š  A    R  E  K  L  A  M  A

Kontaktirajte nas na: svettajniwordpress@gmail.com  ili OVDE.


Kada joj je prišao, primetio je da je sva bleda i da nevidjeno drhti, i pitao ju je kuda je pošla… ona reče da ide kući, da je roditelji čekaju na večeri, ali da je izgubila kaput u autobusu, koji inače ne vozi dalje od tog mesta.
Komšija se ponudio da je poveze, na šta ona pristade i udje u kamion. U kamionu su oni počeli priču o tome odakle je, čime se bavi i sl. Devojka reče da studira u Beogradu, ali da ima pauzu pa je došla da obidje roditelje, koji inače žive u selu sa druge strane brda koje se zove Cerova… reče i prezime, koje je komšija odmah prepoznao, ali kako on reče nije ni znao da ti ljudi imaju ćerku…
Vozili su se sigurno dobrih 40 minuta pre nego sto su izbili ponovo na asfaltni put, blizu kog se nalazi kuća njenih roditelja… Komšija je hteo da je odveze kući, ali je ona zahtevala da je ostavi malo dalje od kuće, da malo prošeta, i komšija je posluša… Kada je izašla čovek joj ponudi kaput, pošto je napolju bila cica zima, a ona onako lako obučena… Ona prvo nije htela da prihvati, ali je on ubedi, uz napomenu da će sledećeg dana biti tu u prolazu pa će svratiti da pokupi kaput… tu se sasvim prijatno rastali i poželeli jedno drugom laku noc..

Sutradan kada se komšija vraćao s posla iz drugog pravca, prolazio je pored devojčine kuće, i odlučio da svrati po kaput… Kucnuo je nekoliko puta, i otvori mu žena malo mladja od njega… kako je to mali kraj svi se znaju, i ona ga odmah pozva u kuću…on sede popi rakiju, i onda reče da je došao po kaput koji je pozajmio njenoj cerki, pa da mora da žuri kuci…
Kada je to rekao žena briznu u plač, i poče glasno da jeca… čovek se našao u čudu, i pitao u čemu je problem… žena ga upita da li misliš na ovu ćerku, i pokaza mu sliku devojke iz kamiona, samo nešto mladje.. on odgovori potvrdno, a žena mu sva izbezumljena reče da je ona poginula na putu pored groblja u sudaru kada je krenula na svoje venčanje … baš na mestu gde ju je on pokupio…

Čovek se jedva suzdržao da ne padne u nesvest… trebalo mu je neko vreme da se sabere, a onda je u neverici krenuo kući, ali da li iz radoznalosti ili straha, ode do mesta gde je pokupio devojku…

Kada je stigao tamo, ispod jedinog lampiona koji je osvetljavao groblje, na spomeniku poginuloj devojci , visio je njegov kaput…

(Izvor: natasa-miljkovic)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.