Arheološka otkrića 

Istraživači su pronašli prvog ljudskog HIBRIDA!

Veruje se da je hominidno dete, koje je umrlo pre nekih 90.000 godina, bilo mešavina neandertalca i Denisovana, prema genomskoj analizi fragmenata kostiju otkrivenih u sibirskoj pećini.

Ovo je prvi put da su naučnici identifikovali drevnog hibridnog čoveka, čiji su roditelji pripadali različitim ljudskim grupama.

Grupa naučnika, koju su vodili paleogenetičari Viviane Slon i Svante Paabo iz Instituta Mak Planck za evolutivnu antropologiju u Lajpcigu u Nemačkoj, izvršili su analizu genoma na jednom fragmentu kosti pronađenom u pećini Denisova na planini Altai u Rusiji.

Denisova pećina je od velikog paleoarheološkog i paleontološkog interesa jer je dala bezbroj arheoloških otkrića bez presedana.

Pećina prvenstveno duguje svoje ime Denisovanima, grupi izumrlih ljudi koji su prvi put identifikovani na osnovu DNK sekvenci sa vrha kosti prstiju otkrivenih u pećini 2008. godine.

Regija Altai u Sibiru i pećina posebno su poznati kao regioni u kojima su živeli neandertalci, pre više desetina hiljada godina. Novo otkriće je od velikog značaja za nauku.

Uzimajući u obzir obrasce genetske varijacije u drevnim i modernim ljudima, stručnjaci su već bili svesni da su se Denisovci i Neandertalci morali međusobno prožimati, kao i sa Homo Sapiensom.

Međutim, nikada naučnici nisu otkrili potomstvo prve generacije tih ljudi, razlog zašto je ovo otkriće velika stvar. U stvari, kada je otkriće prvi put napravljeno, naučnici su bili izuzetno skeptični, a Paabo je mislio da je neko negde pogrešio.

“Mislio sam da su nešto uništili.” Pre otkrića hibrida neandertalaca-Denisovana, kojeg tim zove Denni s ljubavlju, najbolji dokazi koje su naučnici imali da podrže tako blisku vezu bila je DNK Homo sapiensa koji je imao šest – generacija neandertalskog pretka.

Zanimljivo je da su Denijeve kosti prvi put otkrivene u pećini 2012. godine, ali tek posle šest godina, ta analiza dovela je do ovog izuzetnog otkrića.

Opšte je prihvaćeno da su neandertalci i denisovci, koji imaju zajednički predak s ljudima, živeli u Evroaziji još pre 400.000 godina nakon što su uspešno migrirali iz Afrike.

Profesor Agadzhanian, šef Laboratorije sisara Moskovskog paleontološkog instituta, razgovarao je za “Siberian Times”-om govoreći:

“Jasno je kako je pokazalo naše molekularno istraživanje da je postojala porodica u kojoj je majka bila neandertalac, otac je bio Denisovan. Ovo je veoma zanimljivo, egzotično istraživanje.”

Kako se ta dva različita rana čoveka mogu razmnožiti? Šalio se:

“Pa, mora da je stav njihovih roditelja bio prilično liberalan da im dozvoli da to urade.”

Analiza DNK je pokazala da su “Denijevi” hromozomi bili zapanjujuća mešavina neandertalaca i Denisovana od 50-50 godina, dve različite vrste ranih ljudi za koje se veruje da su se razdvojile pre 400.000 do 500.000 godina.

“Bilo je ranijih dokaza o ukrštanju između različitih hominina, ili ranih grupa ljudi”, objasnila je glavni autor studije prirode, Vivian Slon.

“Ali ovo je prvi put da smo pronašli direktno potomstvo prve generacije”, dodala je ona.


Preporuka: Nepoznata sila povlači Mlečni put prema njoj brzinom od 22 miliona km/h


“Sama činjenica da smo pronašli ovu osobu mešovitog neandertalskog i denisovanskog porekla sugeriše da su se oni mnogo češće ukrštali nego što smo mislili.”

Svettajni.com (Ukoliko preuzimate naš tekst u celosti ili delimično, obavezno navedite izvor)

 

Image by Stefan Keller from Pixabay

ZAPRATI ME NA:

Povezane vesti