Arheološka otkrića 

Rezultati DNK testa otkrivaju da lobanje iz Parakasa NE MOGU biti ljudske

Pustinjsko poluostrvo Parakas se nalazi na južnoj obali jedne od najzagonetnijih zemalja Južne Amerike: Peru.

Neplodni krajolik gde je peruanski arheolog Hulio Tello napravio jedno od najtajanstvenijih otkrića 1928. godine. Tokom iskopavanja, Tello je otkrio kompleksno i sofisticirano groblje pod zemljom pustinje Parakas.

U zagonetnim grobnicama, Tello je otkrio niz kontroverznih ljudskih ostataka koji će zauvek promeniti način na koji gledamo na našeg pretka i naše poreklo.

Tela u grobnicama imala su neke od najvećih izduženih lobanja ikada otkrivenih na planeti, nazvane Parakas lobanje. Peruanski arheolog otkrio je preko 300 misterioznih lobanja za koje se veruje da su stare najmanje oko 3000 godina.

Kao da oblik lobanja nije bio dovoljno misteriozan, nedavna analiza DNK izvedena na nekim lobanjama predstavila je neke od najzagonetnijih i neverovatnih rezultata koji izazivaju sve što znamo o poreklu i ljudskom evolucijskom stablu.

Deformacija lobanje: Drevna religijska praksa

Dok nekoliko kultura širom sveta praktikuje deformaciju lobanje (elongacija), tehnike koje su korišćene bile su različite, što znači da rezultati nisu bili isti.

Postoje određena južnoamerička plemena koja su nekada “vezivala lobanje odojčadi” da bi promenila svoj oblik, što je rezultiralo drastično izduženim oblikom koji je ličio na sve osim na obične ljude.

Primenom stalnog pritiska tokom dužeg vremenskog perioda, drevna plemena bi postigla deformaciju koja se može naći i u drevnim kulturama iz Afrike.

Međutim, dok je ovaj tip deformacije promenio oblik lobanje, on nije promenio veličinu, težinu ili volumen kranijuma, od kojih su sve karakteristične osobine regularnih ljudskih lobanja.

Ovde su interesantni detalji o lobanjama Parakasa. Lobanje su sve samo ne obične. Kranium lobanje Parakas su najmanje 25% veće i do 60% teže od lobanja običnih ljudskih bića.

Istraživači čvrsto veruju da ove osobine nisu mogle da se postignu preko vezivanja glave, kao što neki naučnici sugerišu. Ne samo da se razlikuju po težini, već su i Parakasove lobanje strukturno različite i imaju samo jednu parijetalnu ploču dok obični ljudi imaju dve.

Ove čudne karakteristike dodatno su produbile misteriju koja je trajala deceniju oko lobanja u Parakasu, a istraživači još uvek nemaju pojma šta su bili u prošlosti.

Dalje testiranje vodi ka genetičkom testiranju, a rezultati su bili očaravajući. Uzorci koji su se sastojali od kose, kožnih zuba i nekih fragmenata kranijalnih kostiju dali su neverovatne detalje koji su pokrenuli misteriju oko ovih anomalnih lobanja.

Genetska laboratorija u koju su poslati uzorci nije bila obaveštena o poreklu lobanje kako bi se izbegli „uticaji na rezultate“.

Interesantno je da je mitohondrijska DNK, koja je nasleđena od majke, pokazala mutacije koje su bile nepoznate bilo kom čoveku, primatu ili životinji na planeti Zemlji.

Mutacije prisutne u uzorcima lobanja u Parakas ukazuju na to da su se istraživači bavili potpuno novim “ljudskim bićem”, koje se veoma razlikuje od Homo sapiensa, Neandertalaca ili Denisovana.

Brajan Foerster je izvestio sledeće o nalazima genetičara: Sadržali su mtDNA (mitohondrijsku DNK) sa mutacijama nepoznatim u bilo kom ljudskom, primatu ili životinji do sada poznatoj.

Ali nekoliko fragmenata ukazuju da ako se ove mutacije održe, mi imamo posla sa novim ljudskim bićem, veoma udaljenim od Homo sapiensa, Neandertalaca i Denisovana.

Prema izveštajima, pojedinci iz lobanja u Parakasu bili su toliko biološki različiti da bi za ljude i njih bilo nemoguće da se “ukrste”. “Nisam siguran da će se čak uklopiti u poznato evoluciono drvo”, napisao je genetičar.

Ko su bila ta misteriozna bića? Da li su evoluirali odvojeno na Zemlji? Šta ih je navelo da imaju tako drastične razlike od običnih ljudi? I da li je moguće da ta bića zapravo nisu sa Zemlje?

Sve ove mogućnosti su teorije koje se ne mogu odbaciti s obzirom na trenutna testiranja. Jedina stvar koju znamo do sada jeste da postoji mnogo stvari koje prevazilaze razumevanje istraživača, istoričara i naučnika.


Preporuka:  Ljudi ne potiču sa Zemlje


Moguće je da nakon svega na pitanje da li smo sami u svemiru možemo odgovoriti zahvaljujući Parakasovim lobanjama?

Svettajni.com (Ukoliko preuzimate naš tekst u celosti ili delimično, obavezno navedite izvor)

 

Photo by Pixabay from Pexels

ZAPRATI ME NA:

Povezane vesti