Da li ste znali? 

Dokazi sugerišu da Sahara NIJE prirodna formacija

Sahara, najveća pustinja na svetu nije uvek bila sušna oblast.

Pre više od 10.000 godina, ogromno prostranstvo dina koje danas vidimo je zapravo bila zelena livada “poplavljena” jezerima.

Drastična promena u pejzažu često se pripisivala promeni u Zemljinoj orbiti, ali nova hipoteza sugeriše da su ljudi odgovorni za tranziciju Sahare u negostoljubivu pustinju koja je danas prisutna.

Nova studija je zaključila da su naše vrste imale ključnu ulogu u stvaranju pustinje.

Novi članak objavljen u časopisu “Frontiers in Earth Science” od strane arheologa David Vrighta iz Nacionalnog univerziteta u Seulu, prkosi zaključcima većine dosadašnjih studija koje ukazuju na promene u Zemljinoj orbiti ili prirodne promene u vegetaciji kao glavnim pokretačkim silama koje su Saharu pretvorile u masivnu pustinju.

Da bi testirao svoju hipotezu, Vright je pregledao arheološke dokaze koji su dokumentovali prve pojave pašnjaka u celoj podsaharskoj regiji i upoređivao ih s evidencijama koje pokazuju širenje vegetacije pirinča, što je pokazatelj ekoloških promena prema pustinjskim uslovima.

Prema izveštajima, sve je počelo pre nekih 8.000 godina kada su afričke neolitske zajednice počele da eksperimentišu sa pastoralnom poljoprivredom u blizini reke Nil.

Ova tehnika se postepeno pomerala prema zapadu i kako su se zajednice širile, unosile su velike količine stoke i sve je više vegetacije uklonjeno.

Ova masivna promena je uticala na tlo, jer nije postojala nikakva zaštita od sunčevih zraka. Ovo je povećalo količinu sunčeve svetlosti koja se reflektovala od površine naše planete, što je promenilo atmosferske uslove.

Prema mišljenju stručnjaka, to je dovelo do smanjenja monsunskih padavina što je dovelo do dalje dezertifikacije(proces pogoršanja kvaliteta tla) i gubitka vegetacije.

Kroz godine, ovaj ciklus se na kraju proširio na područje koje je veliko kao SAD u pustinju koju danas vidimo.

Mnogo toga ostaje da se uradi da bi se popunile praznine, ali Vright veruje da postoji mnogo informacija skrivenih ispod površine: “Bilo je jezera svuda u Sahari u to vreme.”

Dr. Dejvid Rajt je izjavio da moramo istražiti ova nekadašnja jezerska ležišta kako bi dobili podatke o vegetaciji, a svakako treba da sagledamo arheologiju i da vidimo šta su ljudi tu radili.

Veoma je teško izvršiti uticaj na klimatske sisteme pomoću vegetacije. Naš je posao da kao arheolozi i ekolozi izađemo i dobijemo podatke, da pomognemo da napravimo sofisticiranije modele.

Uprkos tome što se sve to odvijalo pre nekoliko hiljada godina, implikacije ljudi koji su odgovorni za degradaciju životne sredine i klimu lako se vide. Sa otprilike 15 posto svetske populacije koja živi u pustinjskim regijama, Vright naglašava važnost nalaza:

“Implikacije načina na koje menjamo ekološke sisteme imaju direktan uticaj na to da li ljudi mogu neograničeno preživeti u sušnim sredinama.”

Ova teorija je veoma zanimljiva i nije nemoguća. Da li se slažete?

www.svettajni.com

Photo by Tomáš Malčo Malík from Pexels

ZAPRATI ME NA:

Povezane vesti