Da li ste znali? 

Misterija nastanka sveta

Moraćemo da posmatramo nastanak sveta sasvim drugačije, ne samo naše okoline, naše Zemlje i nas samih, već celog kosmičkog prostora i sve materije u njemu.

I ne samo materije već i vremena kao dimezije zbivanja. Kako je sve nastalo, da li iz  „nečega“  ili iz „ničega“, kada je počelo da teče vreme, kada je započeo početak početka. Nauka uvek prikuplja znanja o svetu i nama u njemu.

Taj poduhvat traje stolećima, prisutan je oduvek, od samog osvita ljudskog uma.  Posebno značajni vrhovi su kao kada gledate sa neke ogromne planine sa koje se pruža pogled na nevidljivi mikrosvet i nedohvatni makrosvet. Ti vrhovi su osvojeni tek u prošlom veku.

Zahvaljujući kvantnoj teoriji i teoriji relativnosti naslutili smo okvirni scenario po kojem se odigrao veliki čin Stvaranja. Pitanje nastanka svemira nije običan naučni problem, ukupna misaona delatnost i nas i onih posle nas koji će raspolagati boljim mozgovima i instrumentima.

Ipak, naša znatiželja tera nas da istrajemo u tom dugotrajnom poduhvatu. Nadam se da će ista znatiželja i vas terati da pročitate ovu knjigu do kraja.

Kosmologija se bavi proučavanjem svemira kao celine, njegovog nastanka, razvoja do danas i u budućnosti. Ja se neću baviti time, isuviše je stručno i teško za naše ograničene mozgove.

Posvetiću se filozofskim pitanjima, pitanjima o prirodi kosmosa, o Početku i Svršetku, trajanju kao takvom, o smi-slu vremena i prostora, suštini materije, odnosno energije. Kosmologija ne daje konačne odgovore na sve to. Zato ćemo dragi čitaoče kroz vaše napore čitajući ovu knjigu, da osmislimo nezamislivo, spoznamo nespoznatljivo.

U kosmologiji su Bog i nauka bliski saradnici ali i suparnici. Ateistima koji čitaju ovu knjigu i kojima se ne sviđa naziv Bog, mogu umesto te reči staviti reč Nespoznatljivo.

Celokupno znanje ljudskog roda zapravo je ukidanje i pretvaranje neobjašnjivog u objašnjivo. I granica koja postoji između naučnog i metafizičkog stalno se pomera u korist nauke a na uštrb metafizike. U tom osvajačkom pohodu znanosti ostao je možda poslednji ali najčvršći bastion: samo Stvaranje. Jur-iš nauke potrajaće još dugo, a za sada samo maglovito naslućujemo kako je nastalo sve postojeće.

Zašto za to nauka nema ni priblžno odgovore? Ako bi  postavili pitanje šta je radio Bog pre stvaranja kosmosa, verovatno bi dobili odgovor, da je pravio pakao za one koji postavljaju takva pitanja. Zato takva pitanja neću ni postavljati u ovoj knjizi.

Nauka je bila stalno zaposlena opisivanjem šta je šta i kako to deluje. Nije imala snage ni hrabrosti za pravo filozofsko pitanje, zašto? Ali, sa razvojem nauke, tehnologije i same tehnike, filozofija kao nauka je postala suvišna, izgubila je svaki smisao.

Prema danas prihvaćenoj slici nastanka svemira, sva je materija i energija proizašla iz jedne titanske eksplozije „nečega“ čemu i ne možemo dati pravi fizički oblik i veličinu. Kad je praatom eksplodirao, a učinci te eksplozije još traju (svemir se još širi), beše to trenutak „nula“.

Ali, šta je bilo pre tog trenutka? I odakle to „nešto“, taj praatom?

Ako činom stvaranja zovemo Veliki prasak, da nam možda nije bilo potrebno da opravdamo naše postojanje, ako svemir nema ni početka ni kraja, ako postoji oduvek, i uvek će postojati, ako je postao od velikog praska da li ima rubove na kraju, da li postoje granice?

Ako pođemo od velikog praska onda je Bogu ostalo samo kao Stvoritelju, da izabere zakone kojima će se univerzum pokoravati.

Za to vreme mi živimo naše svakodnevne živote, gotovo uopšte ne razumevajući svet. I ne pomišljamo na mašineriju koja stvara Sunčevu svetlost koja omogućuje postojanje života, na gravitaciju koja nas prikiva na Zemlju koja bi nas u trenu izbacila put svemira, ili na atome iz kojih smo sazdani i od čije stabilnosti zavisimo.

Zato se tek retki među nama udubljuju u odgonetanje velikih tajni; zašto je priroda ovakva kakva je, odakle potiče kosmos i da li je oduvek ovakav, da li će vreme jednog dana početi da teče unazad, tako da će posledice prethoditi uzrocima i postoji li granica ljudskom znanju?

Kako izgleda jedna crna rupa, koji je najmanji deo materije, za što pamtimo prošlost a ne i budućnost, zašto postoji vasiona?

U našem je društvu uobičajeno da roditelji i učitelji na ovakva pitanja dece odgovaraju sleganjem ramenima ili pozi-vanjem na religijska upustva.

Neki se osećaju nelagodno kada se nađu suočeni sa ovakvim stvarima, zato što one tako živo dočaravaju ograničenje moći ljudskog shvatanja. Upravo svrha ove knjige je da vam pomogne da manje sležete ramenima, da bar koliko toliko imate odgovore na neka pitanja koja su vas oduvek interesovala a niste hteli da pitate.

Ovo je takođe knjiga o Bogu, ili možda o odsustvu Boga!

Ova me knjiga podseća na jednu staru kinesku bajku o kosookoj devojčici koja je trčala za dugom u želji da je dohvati.

Duga je međutim ostala stalno jednako udaljena i nedohvatljiva. I mi ćemo zajedno kroz celu knjigu trčati za dugom u želji da je uhvatimo. Da li ćemo uspeti procenićete sami. Neki su već pokušali ne samo da je uhvate već su i prošli ispod nje.

Sa one druge strane su ljudi kao što su: Njutn, Ajnštajn, Hajzenberg, Hoking  i mnogi drugi naučnici.

Photo by Ricky Gálvez from Pexels / Autor teksta Vitomir Vasić

loading...

Povezane vesti