Da li ste znali? 

Misterija potonulog kontinenta Mu

U muzeju u Lejdenu, čuva se jedna pločica od žada u stručnoj literaturi nazvana  Lejdenskom pločicom. Ona spada u najstarije nalaze iz Tikala (Meksiko).

U njoj je urezano 15 glifa-znakova koje su upotrebljavale Maje. Posle jednog imena koje se ne može pročitati stoji: „Spustio se dole vladar nebeske porodice Tikala.“ Nebeska porodica? Koji se vladar spustio?  To su pitanja koja moraju ostati bez odgovora, ali koja ipak dozvoljavaju zaključke.

Znao sam da moram da počnem od nečega, da postavim neku hipotezu pa posle da proveravam da li je to sve tačno. Zato sam se vratio, koliko je to bilo moguće, u doba Aristotela, Sokrata, Platona.

Kada sam samo malo začeprkao po površini te literature otvorio se pravi ambis znanja, i to neistraženog znanja. Skoncentrisao sam se na  kraju samo na Platona. Tu je bio ključ za  početak istraživanja bilo koje vrste.

Iz mnogih izvora znamo da civilizacija počinje sa Sumerima, koji su živeli u dolini između reka Tigar i Eufrat, ali nauka nije nikada dokazala odakle su se odjednom pojavili Sumeri. Po mojim istraživanjima Edenski vrt se nije nalazio u Aziji već na potonulom kontinentu u Atlanskom okeanu.

loading...

Biblijska istorija stvaranja potiče iz doline Tigra i Eufrata, ali joj nedostaje početak, početak koji je stariji od Starog zaveta, jer za takvu tvrdnju postoje samo predanja a nikako neki opipljiv naučni dokaz. Na tom potonulom kontinentu po Plato-novim učenjima živelo je pedesetak milona ljudi sa fantastičnom civilizacijom.

Tu takođe stoji pretpostavka od koje ćemo i mi poći u ovoj knjizi, da je ceo kontinent nestao u snažnoj atomskoj eksploziji koju su izazvali sami nepažnjom ili ih je uništila neka daleko moćnija civilizacija iz svemira.

Ali nisu svi nastradali. Jedan  deo njih je ipak opstao jer je živeo na rubu kontinenta koji je gravitirao  delom prema Africi a delom prema Karibima.

Vrlo je verovatno da su ljudi koji su gravitirali prema Africi jednostavno napustili kontinet koji je tonuo i prešli na afričko tlo. To su ustvari Sumeri. To je taj početak koji je nedostajao nauci. Tako je sa Sumerima počela civilizacija.

Druga, takođe velika, grupa koja je bila na delu kontinenta okrenutom prema Karibima i Meksičkom zalivu, otplovila je prema poluostrvu Jukatan gde se nastanila. Pošto se Jukatan nalazi u Meksiku, bilo je najlogičnije dokaze za ovu hipotezu potražiti u samom Meksiko Sitiju, i to u  Antropološkom muzeju.

Tu se nalazi prastara ploča Maja, takozvana nakal ploča. Tu ploču je prvi dešifrovao francuski naučnik Šarl-Etjen iz koje se jasno vidi da su Maje bile taj narod koji se naselio na poluostrvu Jukatan u sadašnjem Meksiku. Iz dešifrovane pločice vidi se da su Maje sebe smatrale naslednicima ljudi sa kontinenta Mu, koji su izbegli katastrofu.

Pošto sam već video poznate slike na ruševinama grada koji je zarastao sav u džunglu a koji je dobro poznat svim arheolozima, grad Čičen Itca. Taj grad je pripadao Majama. Sa slika stoji jasna poruka da je taj kontinent bio podeljen na deset država i svaka od država imala je svog vladara.

Zajednički, odnosno najviši vladar bio je kralj Ra Mu. On je poslednji sa manjom grupom ljudi i svojom kraljicom napustio kontinent kako dolikuje (i danas kapetan poslednji napušta brod koji tone). Oni su otišli preko mora u Afriku, tačnije u Egipat.

Sa svojim znanjem i usavršenom tehnologijom oni su se među primitivnim stanovništvom, čije su proizvodne snage i znanje bili na jako niskom nivou, nametnuli kao bogovi. Znači legenda u Egiptu o Bogu Sunca, koji se zvao Ra sa ženom Izidom našla je svoje naučno pokriće.

Zaključak:  Svi prvobitni  Bogovi u svim delovima sveta su ustvari ljudi čija je civilizacija bila daleko iznad znanja običnih ljudi koji su naseljavali zemlju. Iz toga nije teško izvući zaključak da se poreklo tih ljudi sa tog potonulog kontinenta može tražiti samo u svemiru.

Takođe postoji pretpostavka koja se zasniva takođe na  legendi da ovo nije jedini potonuli kontinent. Postojao je još jedan koji se takođe nalazio u Atlanskom okeanu ali sasvim gore prema severu, odnosno severozapadno od Velike Britanije.

Interesantno je da je tamo vladala subtropska klima, civilizacija je bila na tako visokom nivou da im je omogućavala da vladaju velikim delom Evrope. Kontinent je takođe uništen kosmičkom katastrofom. To je bilo otprilike 2200. do 2150. godine pre nove ere. Postoje zapisi da su oni zavladali i nekim delovvima Afrike. Da li ima dokaza o tome? Kako da ne!

Kada je još 1610. godine Galileo Galilej najsavremenijim teleskopom u to vreme otkrio četiri Jupiterova me-seca, skoro da mu niko nije poverovao.

Tako je i danas, mnogi skeptici ne veruju da su mnogo pre Galileja mnogi narodi znali više o svemiru, uprkos tome što nisu imali teleskope i nisu znali da čitaju i pišu.

Uzmimo samo za primer primitivne Pigmeje, koji su živeli daleko od svake civilizacije u Africi, i oduvek su planetu Saturn zvali, zvezdom devet meseca.

A taj najmanji deveti mesec prečnika samo 195 kilometra pronađen je tek 1966. godine. Zar to nije dokaz da su tu nekada davno ostavili svoj trag ljudi sa potonulog kontinenta kraj obala Velike Britanije koji se zvao Atlanda.

Poseta plemenu Dogoni  Afrika

Kada smo već u Africi, tu imamo takođe još tragova pleme Dogoni, koje živi u južnoj Sahari, a koje su u prošlom veku istraživali naučnici Marsel Grijol i Žermen  Diterlen, i došli do zapanjujućih odgovora.

To primitivno pleme je znalo, i prenosilo je to svoje znanje sa pokolenja na pokolenje, da se Sirijus, zvezda velikog sjaja, sastoji iz dve zvezde, što se tek 1970-te godine moglo fotografisati i ustanoviti. NJima je takođe bilo poznato da patuljasta zvezda za pedeset godina obiđe glavnu zvezdu. Znali su da je Zemlja okrugla i da se okreće oko svoje ose. Bilo im je jasno da Mlečni put ima spiralni oblik, što je nauka otkrila tek u prošlom veku.

I to je još jedan neosporan dokaz da su ljudi vanzemaljskog porekla imali kontakte sa domorocima iz Afrike kojima su preneli svoja znanja.

Sada se nameće i pitanje samo po sebi, da li su oni ostavili potomke koji i danas žive sa nama. Naprimer, svako je dete čulo za Guliverova putovanja, gde su detaljno opisana dva marsovska sveta. Knjiga je objavljena 1726. godine, pojedinosti prikazane u njoj tako verno, zapravo još nisu bile poznate.

Zašto?

Zato što je tek 1877. godine uz pomoć džinovskog tele-skopa nauka utvrdila da Mars stvarno ima dva meseca koji kruže na udaljenosti tri odnosno pet dužina svoga prečnika, baš onako kako je pisac te dečije knjige opisao. Kako je Svit tako dobro poznavao svemir? Ko je zapravo on? Na to pitanje nauka još nema odgovor.

Nauka takođe nema odgovor ko je gradio najzagonetniji veliki kameni krug, Stounhendž, koji sam video u engleskoj grofoviji  Viltšajr. Odmah u početku se isključuju Rimljani i Kelti koji su se u Engleskoj pojavili tek u  šestom veku, dok je kameni Krug podignut oko 1600. godine pre nove ere. Verovatno da je to delo ljudi sa potonulog kontinenta Atlantida.

Sve ovo možemo da dovedemo u vezu ako branimo hipotezu da je sve to delo ljudi koji su živeli van zemlje, u kosmosu. Kako objasniti najveću sliku na svetu koju sam imao prilike da vidim u Peruu, naravno iz aviona, a doznao sam da je ona otkri vena takođe iz aviona tek 1939. godine.

Ona je dugačka 48 kilo-metara a široka 17 kilometara i predstavlja cveće, razne  druge tropske biljke, kao i životinje gde dominantno mesto zauzima gušter i orao kondor, čiji  raspon krila iznosi 150 metara. Pored ove slike čovek nikako ne uspeva da dokuči čemu služe tajanstveni prostori na južnoj priobalskoj ravnici u Peru.

Ničeg živog nema na suvoj peščanoj visoravni koja se povlači od Pacifika do snežnih vrhova Anda. Godine 1939. dva čoveka u avionu posmatraju prostor iznad koga lete i otkrivaju složen splet linija i geometrijskih oblika neverovatne preciznosti, koji se protezao kilometrima duž bezvodne pustinje.

Još od tada ljudi se pitaju: da li je to nekada bilo mesto za sletanje vanzemaljaca? Da li je to, možda, bio međugalaktički terminal za ogromne NLO-e, koji su, najverovatnije, u praistorijsko doba doneli na zemlju prave pretke čoveka?

Naučnici i arheolozi nikada nisu bili u stanju da objasne iznenadni, nagli evolutivni i tehnološki skok koji je načinio Homo sapiens 10-15 000 godina ranije. Nema genetskih objašnjenja za iznenadno dupliranje mase ljudskog mozga. U ispitivanjima, koja su stručnjaci sproveli bilo je više teorija, ali ključ zagonetke nije pronađen.

Međutim, neki kažu da su objašnjenja tu, u pustinjama širom sveta i legendama najra-nijih civilizacija. One ukazuju na božanske posetioce iz sve-mira koji su prenosili svoje iskustvo i tehnološka znanja na primitivnog čoveka, a možda su se sa njim čak i ukrštali.

Crtežom je u peruanskoj pustinji u blizini grada Naska, pokriven teren dužine pedeset kilometra a širine dva kilometra. Ravnica se sastoji od žute zemlje prekrivene tankim slojem kamena. Svaka linija je napravljena skidanjem površi-nskog sloja kamenja.

Posao je bio jednostavan, ali fascinira izvanredna preciznost linija koje se kilometrima protežu pra-volinijski, gubeći se na horizontu i prelazeći jaruge i nagibe. Ta preciznost se ne može uporediti ni sa kojim dostignućem moderne tehnike.

Crteži se jasno uočavaju samo na fotografijama snimljenim iz aviona na velikoj visini. Ali, izdaleka u vasioni pustinje su izgledale  najpogodnije mesto za spuštanje na planetu sa toliko vodenih površina kao što je naša.

Kada su Amerikanci poslali astronaute na Mesec, oni su takođe za mesto spuštanja odabrali površinu sličnu našim pustinjama. Nacrtane na pustinjskom tlu pored Naska, linije i crteži su predstavljale ptice, paukove i ribe i predmete obo-žavanja i bili su praktično nevidljivi sa zemlje.

Možda je to bio poziv bogovima da dođu. Ptica je, svakako, bila jedina ži-votinja koja je prema saznanjima starih Peruanaca letenjem mogla da se odupre gravitaciji, a njihova pustinjska ptica ima-la je rep koji se širio poput izduvnih gasova kao kod rakete.

Pauk je imao izgled sličan američkom vozilu konstruisanom za kretanje po površini Meseca. A ribe? One su verovatno predstavljale same bogove.

Photo by slon_dot_pics from Pexels / Autor teksta Vitomir Vasić

loading...

Povezane vesti