Drevne civilizacije 

Da li je ovo lokacija pravog Rajskog vrta?

Rajski vrt – raj među rajevima, dom prvih ljudi, Adama i Eve, koji nikada nisu hteli ništa, sve dok se nije pojavila zmija i oni nisu pali iz milosti.

Rajski vrt se spominje u Biblijskoj Knjizi Postanka i važan je deo jevrejskih i hrišćanskih religijskih uverenja. Verovatno je bio ispunjen životom. Životinje, voće, milost, lepota, zadovoljstvo – ali nekako taj raj nije bio dovoljan, i to je bilo izgubljeno za nas kroz vreme, pod pretpostavkom da ste vernik I da je ikada uopšte postojao.

Bašta je nosila određeno drvo kao jedno zabranjeno iskušenje – Drvo Znanja Dobra i Zla. Zmija je iskušavala Evu da jede plod stable. Eva je podelila sa Adamom, počinivši originalni greh i izgubivši pristup raju.

Ali da li je Rajski vrt zaista postojao? Da li je priča o vrtu ostala živa jer je bila zasnovana na stvarnoj lokaciji? Ako je tako, gde je to bilo? Pogledaćemo neke spekulacije i moguće stvarne lokacije za biblijski raj.

Gde je rajski vrt?

Dok neki naučnici opisuju rajski vrt kao čisto mitološki, drugi se pitaju da li je postojala barem neka istina u postojanju nekog rajskog vrta. Ljudi koji veruju da je vrt nekada postojao ili da je zasnovan na nekoj sličnoj idiličnoj lokaciji, rajski vrt nalazi se na jednom od nekoliko različitih mesta, uglavnom okupljenih na ili oko Bliskog istoka.

Možemo slediti tragove koji su ostali u Biblijskoj Knjizi Postanka na jednu od mogućih lokacija Edenskog vrta kako je utvrđeno u religiji i literaturi. Negde između Egipta i zapadnog dela Srednjeg istoka. Neki pravci do vrta su malo izgubljeni u prevodu.

Jedno tumačenje prevodi da je bašta na istoku Edena, što nije od pomoći, jer nam ne daje smer kompasa  jer ne znamo gde je Eden. U drugom prevodu piše da je Eden na istoku, što znači Rajski vrt, inspiracija vrta, ili mesto Mojsijevog sna, koje se nalazi istočno od Egipta, a možda i na krajnjem zapadnom delu Bliskog istoka.

Tu su i imena četiri reke i njihovi fizički opisi koji pominju identifikaciju lokacije vrta. Postanje kaže da je reka tekla iz Edena kroz Edenski vrt i onda se podelila na četiri druge reke – Pišon, Gihon, Tigris i Eufrat.

Ako je Biblija istinita, onda su reke drastično promenile kurs od pisanja Postanka, ali to je normalno, jer su prošle hiljade godina od tada, a poznato je da reke menjaju kurs tokom vremena.

Nažalost, samo dve reke su zapravo korisne za otkrivanje lokacije u Edenskom vrtu – dok su Tigar i Eufrat poznate moderne reke, Pišon i Gihon su ili presušili ili su preimenovani jer tamo gde su je samo spekulacija.

Geneza kaže da je reka Pišon proticala kroz zemlju Havile, dok je reka Gihon proticala kroz zemlju Kuš. Postoje neke reke i isušena korita reka koja bi mogla biti potencijalna lokacija ovih reka, ali nijedna ne odgovara biblijskom opisu i nikako drugačije se ne može dokazati. Međutim, Tigar i Eufrat su zadržali svoja imena i poznato je da protiču prvenstveno kroz Irak.

Ipak, ne podudaraju se ni sa opisima reka u Genezi – oni ne potiču iz istog izvora i ne seku se s druge dve reke. Opet, tok reka danas ne može biti isti kao u biblijskom dobu, i zbog toga kako se reke menjaju i zbog biblijske poplave posle Postanka, gde Biblija kaže da je promenila lice zemlje. U svakom slučaju, naša najbolja hipoteza o lokaciji Rajskog vrta zasnovana na religijskim i književnim dokazima je današnji Irak.

Viseći vrtovi Vavilona

Postoji šansa da je rajski vrt povezan ili da se zasniva na nešto pomalo mitološkim Visećim vrtovima Vavilona. Kako navode legende, Vavilonske viseće bašte sagradio je Nabukodonozor II kao poklon za svoju ženu Amiti, koja je patila od vegetacije i planina svoje rodne zemlje Medije koja se nalazila u severozapadnom delu današnjeg Irana.

Vrtovi se smatraju jednim od prvih sedam svetskih čuda. Viseći vrtovi Vavilona bili su napravljeni od visokih kamenih terasa koje su imale za cilj da imitiraju planine. Terase su dopuštale estetiku visenja i lakše navodnjavanje biljaka – zamislite da voda teče sa terase na terasu poput vodopada.

Čuvanje vrtova u vreloj, sušnoj klimi drevnog Vavilona bio je veliki podvig navodnjavanja. Iako niko nije siguran kako su to tačno uradili, naučnici pretpostavljaju da su koristili sistem pumpi i vodenih točkova koji prenose vodu kako bi podigli i isporučili vodu iz obližnjeg Eufrata na vrh vrtova.

Postoji i šansa da su vrtovi zapravo smešteni 300 milja sjeverno od Vavilona (koji je bio oko 50 milja jugozapadno od Bagdada u današnjem Iraku) u Nineveh (blizu današnjeg iračkog grada Mosul). Niniva je bila prestonica Asirskog carstva, suparnici Vavilonaca.

To bi značilo da je asirski kralj Senahrib koji je sagradio vrtove (ne Nabukodonozor II), i da su izgrađeni početkom 7. veka pne, vek ranije nego što su prvobitno mislili naučnici.

Arheološka iskopavanja oko Ninive pronašla su dokaze o ekstenzivnom sistemu akvadukta koji je isporučivao vodu iz planina sa natpisom o tome da je kralj Senaherib izgradio vodotok i preusmerio ga u Ninivu. Reljefi u palati prikazali su prelepu i obilnu baštu koja je bila zalivena akvaduktom. Nineveh bi takođe imalo više smisla kao lokacija visećih vrtova jer je topografija bolja u odnosu na ravan krajolik Vavilona.

Mešavina lokacije mogla bi biti razlog zašto nijedan vavilonski tekst ne govori o vrtovima i zašto su arheolozi došli do praznih mesta u pronalaženju ostataka vrta u tom području. Većina izveštaja iz druge ruke stavlja baštu u Vavilon. Moguće je da se zbunjenost lokacije dogodila zato što su Asirci kasnije osvojili Vavilon, a glavni grad Nineveh dobio je nadimak Novi Vavilon.


Preporuka:  Naša priča u 6 minuta


Možda su priče o dva idilična mesta nepovezane, ili možda pripadaju istoj mitološkoj temi rajskih mesta zajedno sa izgubljenim gradom Atlantide i budističkom Nirvanom – priče o malim utopijama.

Hoćemo li ikada pronaći pravi rajski vrt?

Svettajni.com (Ukoliko preuzimate naš tekst u celosti ili delimično, obavezno navedite izvor)

Image by Panteha Saeedi from Pixabay

ZAPRATI ME NA:

Povezane vesti