Geoinženjering 

Bogovi umiru onog trenutka kada religija nestane | 2. deo

Ali sve ima i svoj uzrok. Ovde ćemo pokušati da to i dokažemo. Da li mi oduvek postojimo na ovoj planeti?


Ukoliko ste propustili 1. DEO, pročitajte OVDE.


Ako znamo kako je i kada nastala Zemlja odgovor se nameće svakako sam. Ne postojimo od uvek. Čoveka je neko stvorio.

Neko više biće, viša sila. Ko?

Pa Tvorac koji je stvorio ceo Univerzum i to ne samo naš nego ko zna koliko još drugih ali ne neposredno već posredno preko naših „bogova“.

loading...

Počinjete pitati sami sebe, „Jesmo li propustili deo te priče?“ Je li drevni čovek posedovao to znanje daleko iznad onog našem veku? Ako jeste, odakle je to znanje stiglo? Mislim da su ljude u drevnim vremenima posećivali bića koja nisu bila sa Zemlje, a dali su nam nauku i tehnologiju. Postaje sve više očigledno da bi verovatan odgovor na pitanje „Jesu li nas vanzemaljci posetili u prošlosti?“ mogao biti „Da“. Milioni ljudi u celom svetu danas veruju da su nas u prošlosti posetila vanzemaljska bića.

Šta ako je to istina?

Jesu li drevni vanzemaljci zbilja pomogli stvaranje naše istorije? Ako jesu, šta ako su ostavilim tragove iza sebe, po nekad sakrivene ispred nosa. Šta ako bi smo mogli pronaći te dokaze? Pa hajde da pronađemo te dokaze, počećemo od 20.9.1969. Astronauti Nil Armstrong i Buz Aldrin postali su prvi ljudi koji su sleteli na Mesec.

„Ovo je jedan mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“. Ako čovečanstvo može putovati svemirom i odlaziti na druge planete, zašto bića sa drugih planeta ne bi posećivala Zemlju. Treba pronaći dokaze koji su svuda oko nas. Zašto nam trebaju dokazi? Da bi smo odgovorili na jednostavno pitanje.

Ko su vanzemaljci? Da li su vanzemaljska bića mogla da budu odgovorna za biblijske potope, srednjovekovne epidemije čak i za drevne nuklearne napade. Posete su se dešavale još pre zabeležene istorije sve do danas. Da li su drevni vanzemaljci stvarno pomogli pri oblikovanju naše istorije? Šta ako su se posete dešavale ne samo u drevna vremena nego i mnogo kasnije.

Da li ima dokaza o bliskim susretima u stvarnom životu? Ko su oni?

Alamogardo, novi Meksiko, ogledno polje White Sands 16. jula 1945. godine. Testiranje prve atomske bombe. A da li je prva stvarno? Tačno u 5:29 časova prva atomska bomba je detonirana.

Ali, šta ako se sve ovo već desilo ranije? Šta ako je eksplozija još veće snage i razornosti davno pre oblikovala ljudsku istoriju?

Atomski ratovi među drevnim civilizacijama zvuči kao naučno fantastični roman. Ali opisi sličnih smrtonosnih pojava mogu se pronaći u samom tekstu koji je dr Oppenheimer  citirao posle atomske probe u Novom Meksiku.

„Sećam se izvoda iz Hindu teksta, Bhagavad Gita: Sada sam postao smrt, razarač svetova“. Bha gavad Gita pisan je negde između 5. i 2. veka pre Hrista. Ovaj obiman tekst od 100.000 stihova obuhvata priče o drevnom carstvu Rama, za koje se kaže da je postojalo više od 12. hiljada ili pri bližno do 5000. godina pre najranije zabeležene civilizacije u Mesopotamiji.

Ako čitate drevne indijske epove, oni zvuče kao moderna naučna fantastika. Leteće kočije tih bogova, imali su neverovatno oružje koje su koristili u tim epskim bitkama. Imali su oni što su zvali Brama oružje. Bilo je mnogo ljudi koji su opečeni i spaljeni Brama oružjem.

Zar to nije nuklearna naprava zbog njenih smrtonosnih posledica, koje su zastrašujuće slične efekte izlaganja intezivnoj radijaciji. U opisu tih bitaka dominiraju eksplozije.

U svetom hinduističkom tekstu poznatom kao Ma hab harata. Postoje zapisi o očevicima koji su pričali i svedočili o borbi bogova. Kada čitate drevne hinduističke epove oni u njima govore o zastrašujućem oružju. Projektilima i atomskom oružju.

Ogromnom laserskom oružju koje je rastapalo i uništavalo čitave gradove. Odbijam razmišljanje koje bi vodilo u tom pravcu da su naši preci sve to izmišljali na celoj planeti i u svim civilizacijama. Kada je izmišljeno pismo oni su zapisivali svoju istoriju.

Zašto je izmišljeno pismo, ko ga je podario ljudima. Pa onaj ko je želeo da ljudi zapisuju svoju prošlost da bi buduće generacije shvatile svoju prošlost i na osnovu nje da izvuku zaključke šta ih čeka i kako se treba ponašati u budućnosti da ne bi opet doživeli prošlost.

Prve stvari koje su zapisane jesu stvarni događaji. U tim prvim zapisima opisana su sofisticirana oružja koja ljudi neće izmisliti u sledećih hiljadu godina. Pronađena su u tim zapisima brojna smrtonosna oružja po celoj Mahabharati od kojih su neka zapanjujuće slična koje koriste današnje vojske.

Bog Višna je upravljao jednim oružjem koje je bilo posebno opremljeno kako bi pronašlo svoju metu. Bog Višna je imao navođeni projektil i kad bi ga lansirao uništio bi sve što se kretalo. Prema tim opisima to je oružje bilo sa detektorom pokreta što prilično izgleda kao današnje oružje.

Svesni smo da postoje prirodne sile. Postoje gromovi, munje, zemljotresi, vulkani ali kako protumačiti te opise o projektilima s toplotnim navođenjem. Govorimo o bogovima koji mogu svoju letelicu da učine nevidljivim, o luku sa sedam strela koji pogađa sedam različitih ciljeva.

Ako pretražujemo drevne zapise možemo videti budućnost sadašnje vojske i gde to sve vodi. Jesu li nam vanzemaljci dali tehnologiju da ubrzano pravimo sve smrtonosnija oružja kao način za ubrzavanje prirodnog odabira?

Ili su nam preneli svoje znanje zbog nekog određenog možda podmuklog cilja? Treba stalno istraživati i osposobljavati se i pripremiti se pre nego što se oni vrate. Ne znamo im namere kad se vrate.

Ako pogledamo vedske zapise i čitamo o Vimanima, drevnim letelicama koje su vodile rat iznad Zemlje one su bile letelice koje su došle praćene vatrom.

Oni su svedočili o raketama ili svemirskim brodovima kako uzleću i sleću uz svu tu vatru i dim da su tokom vremena pomislili da će spaljivanjem svojih mrtvih imitirati ono što su videli u prošlosti.

Što znači dok telo izgara, a dim se diže prema nebu oni se uzdižu na nebo, postaju bogovi. Ako je to sve zasnovano na činjenicama onda bi arheologija morala da ponudi fizičke i radiološke dokaze da se to desilo?

Dolina Indije, Južni Pakistan. Tamo su otkrivene ruševine drevnog grada poznatog kao Mohenjo-Daro. Samo ime grada znači „breg mrtvih“ bujao je između 2600. i 1900. godine pre Hrista. Kada su ruševine otkrivene 44 skeleta je pronađeno kako leže licem ka zemlji na sred ulice, mnoga držeći se za ruke.

Pretpeli su nasilnu smrt u jednom trenutku. Na određenim delovima tog mesta je pronađen povećan nivo radijacije. A radijacija postoji na svakom mestu, Da li je moguće da je taj grad pomenut u  Bhagavad Giti. Grad je pretrpeo atomski napad.

U svojoj knjizi iz 1979. godine „Atomsko razaranje 2000. godi na pre Hrista“, britanski istraživač David Davenport tvrdi da je našao epicentar obima 45 metara u Monenjo-Dara gde je sve izgledalo rastopljeno, kroz proces transformacije poznat kao „vitrifikacija“.

Vitrifikacija je proces u kojem obične stene budu istopljene u magmatsko stanje i onda ponovo očvrsnu. Ali jednom kad stena ponovo očvrsne, podseća na staklo. Tu nalazim dokaz vitrifikacije koje se jedino mogu postići ako je materijal izložen ekstremnoj toploti neke vrste eksplozije.

Odakle je došlo to atomsko oružje?

Postoje dokazi na Bliskom istoku i Africi da se i tamo desila atomska eksplozija koja je pretvorila pustinjski pesak u staklo. I upravo se to dogodilo u Alamogordou u Novom Meksiku gde je izvršena prva proba atomske bombe. Ko ih je koristio i zašto?

Da li stvarno postoje dokazi da su drevni astronauti-vanzemaljci posetili Zemlju?

Kraj.

Photo by jimmy teoh from Pexels / Autor teksta Vitomir Vasić / www.svettajni.com

ZAPRATI ME NA:
loading...

Povezane vesti