Geoinženjering 

Da li postoje prelazne forme na Zemlji?

Zašto je to važno? Važno je zato što konvencionalna nauka, gde spada većina naučnika, to tvrdi.

Ako mi naukom dokažemo da je život na Zemlji stvoren, to znači da on može opet biti stvoren i da nije nastao iz mrtve materije sam po sebi. Tako bi smo rešili i problem smrti na Zemlji.

Pitate se svakako, kako?

Pa bio bi opet stvoren od strane onoga koji ga je i stvorio, od strane tvorca.

Ako se sada vratimo na konvencionalni koncept da je sve na Zemlji nastalo samo po sebi, biljke, životinje i čovek, to je koncept evolucije. Ako uzmemo samo jedan banalan primer, kokošku i jaje, evolucionisti nemaju odgovor na to pitanje. Mi imamo! Starija je kokoška, jer je stvorena! Zašto smo tako sigurni? Zato što u prirodi postoji Zakon po kome se sve odvija i zakon kako je sve to stvoreno.

loading...

Evolucionisti kažu da je život nastao sam jedan iz drugog. U bazi evolucionističkog drveta imate jednoćelijske organizme od kojih su nastali na jednoj strani biljke, a na drugoj životinje. Život se razvijao od jednoćelijskih organizama pa sve do čoveka.

S druge strane, koncept stvaranja može se prikazati šumom, ne jednim stablom. Odjednom je stvorena cela šuma. U toj šumi svako drvo predstavlja jedan tip organizma.

Svaka stvorena jedinka može da egzistira samo u okviru svoje vrste. Ne može mačka da postane konj ili papagaj. Suprotno nama, konvencionalisti kažu da su se organizmi razvijali jedan iz drugog i da imamo prelazne organizme.

ako je tačan koncept stvaranja mi nikada nećemo naći u prirodi prelazne forme. Znači da čovek nije nastao od majmuna, ne postoji nijedna prelazna forma. Ako su prelazne forme nekada živele u prošlosti, mi bismo te fosilne ostatke morali da nađemo.

Muzeji širom sveta su prepuni tih fosilnih ostataka, ali prelaznih bića jednostavno nema. Čime mi potkrepljujemo našu teoriju?

Svaki živi sistem ima zapisan svoj program u lancu DNK-a. Da bi čovek mogao da evoluira, da se menja, mora da se počne od ćelije, od DNK. U tim genima su zapisane sve naše fizičke osobine. Mora da se dođe do programa u ćeliji, što je nemoguće.

Najsloženiji program u ćeliji ima čovek.

Prvi živi sistem na Zemlji koji je nastao jeste bakterija. Ta bakterija je složenija nego milijardu kompjutera zajedno. Po konvencionalistima ta bakterija je nastala od mrtve materije i kasnije putem mutacije razvijala se u sve složenije i složenije organizme, sve do beskičmenjaka.

Evolucionisti nemaju odgovor kako je došlo od beskičmenjaka do kičmenjaka, kako je stvorena kičma. Taj period oni jednostavno preskaču i to je enigma za njih.

Pitanje porekla čoveka je osnovno pitanje. Ako postoje zakoni života mi moramo da ih otkrijemo da bismo živeli kvalitetnije. Kad proučavamo prirodu mi se suočavamo sa tvorcem.

Ko je on?

Mi u stvari znamo ko je tvorac, mi njega možemo da identifikujemo, jer nam se on otkrio, pokazao nam je svoju ličnu kartu u starom Zavetu kroz istoričara Mojsija.

Nadam se da smo već svi stekli poverenje u Mojsija i zato ćemo sada iz njegovih zapisa pogledati šta on kaže o periodima postanka ljudi na zemlji. Prema knjizi Postanja period na Zemlji možemo podeliti na dva perioda, pre potopa i posle potopa.

Kad je Zemlja stvorena, prvo su stvoreni uslovi za život na Zemlji. Mi ne možemo da znamo kako je stvarana planeta Zemlja, ali možemo da znamo na osnovu toga što nam je sam tvorac otkrio preko istoričara Mojsija koji je sve to lepo zapisao u prvoj knjizi starog Zaveta.

–           Prvog dana je stvorena sirova materija.

–           Drugog dana je stvorena svetlost.

–           Trećeg dana je stvoren vodeni omotač iznad atmosfere koji je na Zemlji davao efekat staklene bašte i kao posledica toga na celoj Zemlji bila je ista i umerena blaga klima. Energija koja stiže sa sunca na Zemlju stiže sa samo 50% jačine, a kada bi stigla sva energija na Zemlji ne bi postojao živi svet. Da se to ne bi desilo postoji omotač oko Zemlje koji se zove atmosfera i koji štiti Zemlju.

–           Četvrtog dana stvorene su biljke, jer su one jedi- ni proizvođač hrane na planeti Zemlji, što je i logično. tvorac stvara alternativne izvore svetlosti, sunce, me- sec i zvezde, a svoju prvobitnu svetlost povlači.

–           Petog dana tvorac stvara životinje.

–           Šestog dana tvorac stvara čoveka.

Iz zapisa istoričara Mojsija znamo da je nekada na Zemlji bujao život i da sada na Zemlji živi samo 1% žIvih bića od svih živih bića koja su nastanjivala Zemlju.

Ne samo na osnovu starog Zaveta, već i na osnovu sadašnje savremene nauke to znamo, kao i na osnovu fosilnih ostataka.

Na polovima gde se u snegu i ledu pronalaze fosili životinja koje žive isključivo u tropskoj ili umerenoj klimi, to znači da je tačno da je tu nekada bujao.

Životinjski i biljni svet. tu su živeli ljudi mnogo drugačiji od nas. Postoje okamenjeni dokazi da su oni bili divovi na osnovu otisaka stopala veličine 65 santimetara i na osnovu tih otisaka zna se da su bili teški oko 500 kilograma.

Živeli su zajedno sa dinosaurusima koji su mogli da budu njihovi kućni ljubimci, a ne da izgledaju tako strašno sa aspekta današnjeg malog čoveka. Već smo govorili da su počev od adama živeli oko 900 godina, a sam adam je živeo 930 godina.

Po zapisima Mojsija ljudi i dinosaurusi živeli su pre nekih 6000 godina. Na osnovu rodoslova od adama pa preko njegovih sinova možemo da znamo šta se dešavalo sa Zemljom, odnosno, od njenog nastanka.

Znamo da je potop bio pre 4.300 godina. Znači, od stvaranja do potopa je prošlo 1656 godina i taj period nazivamo predpotopski, kada su živeli ljudi divovi i dinosaurusi.

Posle potopa nema više tog zaštitnog vodenog omotača i uslovi na Zemlji se naglo pogoršavaju i počinje da se smanjuje životni vek čoveka.

Za samo 16 generacija životni vek je spao na 80 godina. Za tih 18 generacija predpotopa smatra se da je na Zemlji živelo oko milijardu ljudi.

Photo by Stefan Stefancik from Pexels / Autor teksta Vitomir Vasić

ZAPRATI ME NA:
loading...

Povezane vesti