Geoinženjering 

Misterija fantoma iz prošlosti

Ideja da je prošlost holografski zabeležena u kosmičkim vazdušnim talasima i da se povremeno može videti posredstvom ljudskog uma i konvertovati u hologram.

Mnoge sablasne prikaze kao da nisu daleko od holgrama, trodimenzionalnog zapisa neke osobe ili scene prošlosti. Jedna teorija o duhovima da su oni duše preminuli osoba.

Prikaze su beztelesne duše. Iznećemo samo jedna primer društava za PSI istraživanje u Londonu koja nude mnoge zabeležene primere svojih istraživanja.

Uzmimo slučaj kada su oficir britanske vojske i njegova porodica posmatrali kako se avetinjska kočija u koju su upregnuti konji zaustavlja na njihovom travnjaku.

Sablasna kočija je bila tako stvarna da je oficirov sin došao do nje i video ono što je izgledalo kao ženska figura unutra. Slika je nestala pre nego što je on mogao bolje da je osmotri a iza nje nisu ostali ni konji ni tragovi točkova.

loading...

Koliko su takva iskustva uobičajna? To ne znamo ali znamo da je viša studija u Sjedinjenim Državama i Engleskoj pokazalo da je 10 do 17% opšte populacije videlo prikazu, što ukazuje da je takva pojava možda mnogo češća nego što većina nas predpostavlja.

Pomisao da neki događaji ostavljaju jači otisak u holografskom zapisu nego drugi, takođe potkrepljuje tendenciju da se prikze javljaju na lokacijama gde su počinjeni neki užasni činovi nasilja ili su se odigrala neka druga neobično snažna emotivna dešavanja.

Literatura koja nam je bila dostupna vrvi od primera avetinja koje se pojavljuju na mestima gde su počinjena ubistva, na poprištima vojnih bitaka. To nagoveštava i opravdava našu teoriju o hologramu, da slike, zvuci i emocije koje se proživljavaju za vreme jednog takvog događaja ostaju zabeležene u kosmičkom hologramu.

I opet se čini da emotivni intezitet takvih događaja ono što ih više ističe u holografskom zapisu i što dozvoljava normalnim osobama da se nenamerno priključe na njih.

Međutim, mnoga od ovih prikaza izgleda da su manje proizvod zemaljskih duhova, a više slučajno zavirivanje u holografske zapise prošlosti.

Antropolog i teolog po imenu V.I. Evans otisnuo se na dvogodišnji put kroz Irsku, Škotsku, Vels i Englesku. Hteo je  da dokumetuje priče koje su kružile o vilama. Tako je on išao dve godine od sela do sela i razgovarao sa starijim ljudima i beležio njihove priče.

Vile koje su ljudi susretali po gudurama i mesečinom obasjanim livadama bile su različite visine. Od minijaturnih, normalnih, ljudske visine i visoke. Sve su nosile čudne kostime iz prethodnih vremenskih razdoblja.

Ove „vile“ često su se pojavljivale oko arheoloških razvalina, humki, ruševina tvrđava i sličnim mestima i učestvovale u aktivnostima povezanih sa davno prošlim vremenima.

U svojoj knjizi Vera u vile u keltskim zemljama, Evans predstavlja svedočenja na stotine ljudi koji tvrde da su videli nezemaljske sukobe, mesečinom obasjane livade krcate vojnicima koji se tuku u srednjevekovnim oklopima, ili puste pašnjake koji vrve od vojnika u šarenim uniformama.

Ponekad se ove bitke mogu videti u sablasnoj tišini, ponekad uz huk bitke a ponekad što je možda najjezovitije, mogu se samo čuti ali ne i videti. Po nama postoji neki nedefinisani PSI element u zemljinoj atmosferi na kojoj se ljudske i fizićke akcije i pojave utiskuju ili fotografišu.

Pod nekim neobjašnjenim okolnostima, normalne osobe mogu da vide mentalne zapise holograma kao slike bačene na ekran, često kao pokretne slike.

Činjenica je da je sve manje tih prikaza sada nego pre. Postavlja se pitanje zašto? Mi mislimo da je obrazovanje širokih narodnih masa učinilo svoje. Pre su ljudi bili neobrazovani pa su verovali da je to moguće i ustavri su sami svojom verom prizivali slike iz holograma.

Ovo samo potrvrđuje ogromni upliv koji naša verovanja imaju pri određivanja koji će od naših izuzetnih potencijala ugledati svetlo dana a koji ne.

Bez obzira da li će nam naša verovanja dozvoliti da vidimo ove filmove iz prošlosti nalik hologramu ili će prourokovati da ih naš mozak pri obradi odstrani, tu su dokazi da oni ipak postoje. I nisu takva iskustva „viđenja“ ograničena na keltske zemlje.

U Agri, u Indiji video sam zapise svedoka koji su viđali fantomske vojske odevene u drevne hindusističke kostime u Indiji. Takođe video sam u Turskoj u Alanji da postoje verifikovani zapisi ali najinteresantiji su ipak na Havajima. U Honolulu na Havajima imao sam prilike da se upoznam sa nečim neverovatnim.

Tu dobro poznata takva sablasna ispoljavanja i ostrvske knjige su pune pripovedanja pojedinaca koji su videli fantomske procesije havajskih ratnika u perjanim ogrtačima kako marširaju s ratničkim štapovima i bakljama.

Iako mračna, dramatična intezivnost takvim događajima daje veću važnost u holofrafskom pejzažu. Ne smemo zaboraiti da su u holografskim zapisima prošlosti sadržane i sve radosti ljudske rase.

U suštini, to je biblioteka svega što je ikada bilo i kada bismo naučili kako da se u sistematičnom i masovnijem obimu konektujemo na ovo fenomenalno i beskonačno veliko nađeno blago, mogli bi smo da proširimo naše znanje o nama samima i o univerzumu na način na koji se još ne usuđujemo ni da sanjamo.

Svakako će doći dan kada ćemo moći da manipulišemo realnošću i dozivajući slike prošlosti istom lakoćom kojom sada dozivamo program na našem kompjuteru.

Čak ni ovo nije sve što bi nam više holografsko razumevanje vremena moglo ponudti.

Photo by Mustafa ezz from Pexels  / Autor teksta Vitomir Vasić

loading...

Povezane vesti