Geoinženjering 

Naučnici predviđaju sledeće masovno izumiranje do 2100. godine

Naučnici na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) su predvideli da povećanje emisije ugljen-dioksida od 19. veka može izazvati šesto masovno izumiranje, rasprostranjeno istrebljenje živih vrsta na našoj planeti.

Naučnici upozoravaju da će do 2100. godine okeani imati dovoljno ugljenika da bi započeli masovno istrebljenje vrsta u budućim milenijumima.

Možda je vreme da obratimo pažnju. Daniel Rothman, profesor geofizike na Odseku za atmosferske i planetarne nauke i ko-direktor u MIT-u, identifikovao je “pragove katastrofe”: kritična količina ugljenika od 310 gigatonata u okeanima. Ako je prekoračimo, to će dovesti do nestabilnog okruženja I konačno do masovnog izumiranja.

Ciklus ugljenika će se kretati u linijama koja više ne bi bila stabilna i funkcionisala bi na način koji bi bio teško predvideti.

U geološkoj prošlosti, ova vrsta ponašanja je povezana sa masovnim istrebljenjem. Profesor Rothman je ranije radio na događaju izumiranja permiana, najtežeg izumiranja u istoriji Zemlje, u kojoj je više od 95% morskih vrsta u svetu nestalo zbog velikog povećanja nivoa ugljen-dioksida.

loading...

Ovom prilikom je želeo da odgovori na pitanje da li postojeće emisije ovih gasova sa efektom staklene bašte mogu danas imati slične posledice.

Ubrzo je došlo do problema poređenja geološkog događaja koji je trajao hiljade ili čak milione godina, sa fenomenom čije trajanje ne dostiže  dva veka u kojem je planeta industrijalizovana.

Da bi pokušao da uporedi obe, napravio je matematičku formulu baziranu na fizičkim principima vezanim za funkcionisanje ciklusa ugljenika.

Ovaj prirodni ciklus u osnovi zavisi od ravnoteže između fotosinteze (proizvodnja šećera i drugih molekula od ugljen-dioksida) i disanje (set pojava razvijenih od strane živih bića koja su namenjena dobijanju energije i stvaranju ugljen-dioksida).

Rothman je želeo da proveri da li je njegova formula funkcionisala ili ne.

Profesor Rothman je analizirao stotine objavljenih članaka o geohemiji i identifikovao 31 događaj u poslednjih 542 miliona godina u kojima je došlo do značajne promene u ciklusu ugljenika Zemlje od prirodnih uzroka.

Rothman je izmerio prirodu i trajanje promena i povezao ih sa količinom CO2 koji se u to vreme rastvorio u okeanima.

Ubrzo je našao prag zajedničkog za većinu od 31 događaja. Skoro svi su bili vrlo benigni i nisu mogli destabilizovati planetu.

Činjenica je da su četiri od pet masovnih ekstinkcija, koje su izvukle ciklus ugljenika, prevazišle taj prag. U svetlu ovih podataka, istraživač je izračunao koliko će vremena biti potrebno da bi se taj prag dostigao danas.

Prema podacima Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC), to će se dogoditi do 2100. godine. Kao što je napomenuo MIT, najbolji scenario projektuje da će ljudi doći do oko 300 gigatona ugljenika do Zemljinih okeana do 2100. godine, dok će u najgorem slučaju biti dodato više od 500 gigatona, daleko iznad kritičnog praga.

U svim situacijama, Rothman pokazuje da će do 2100. ciklus ugljenika biti ili blizu ili iznad praga za katastrofu. “Trebalo bi da postoje načini povlačenja [emisije ugljen-dioksida]”, kaže Rothman.

“Ali ovaj rad ukazuje na razloge zašto moramo biti pažljivi i daje više razloga za proučavanje prošlosti da bi se informisali o sadašnjosti”.

www.svettajni.com

Photo source: pixabay.com

ZAPRATI ME NA:
loading...

Povezane vesti