Geoinženjering 

SENZACIJA: Naučnici pronalaze biljke koje mogu da osete svet oko njih

Pionirska studija pokazuje kako biljke osećaju svet.

Stručnjaci primećuju kako biljke nisu previše različite od ljudi. Što više tražimo, više otkrivamo kako je sve na Zemlji povezano. Naša planeta je povezana više nego što smo ikada zamišljali.

Mala grupa ključnih proteina stupa u međusobnu interakciju kako bi ustanovila kako biljke pokazuju osjetljivost na svet oko sebe, tako piše u naučnoj studiji koja opisuje kako biljke osećaju svet.

Uprkos činjenici da biljke nemaju oči i uši, još uvek mogu videti, čuti, namirisati i reagovati na ekološke znakove i opasnosti, posebno na virulentne patogene, napominju istraživači.

Biljke su u stanju da to postignu uz pomoć stotine membranskih proteina koji mogu da detektuju mikrobe ili druge stresove.

Eksperti su otkrili kako je samo mali deo ovih osetljivih proteina proučavan kroz klasičnu genetiku, a znanje o tome kako ovi senzori funkcionišu kao složene mreže jedni sa drugima je oskudno.

Sada je svetski tim naučnika osmislio prvu mrežnu mapu za 200 ovih proteina. Karta pokazuje kako nekoliko esencijalnih proteina deluje kao kritični glavni čvor za integritet mreže, a karta takođe otkriva skup nepoznatih interakcija.

“Ovo je pionirski posao klasifikacije prvog sloja interakcije među ovim proteinima”, rekao je Mukhtar, asistent biologije na UAB College of Arts and Sciences.

„Razumevanje ovih interakcija može dovesti do načina da se poveća otpornost biljke na patogene, ili na druge stresove kao što su toplota, suša, slanost ili hladni šok.”

Ovo takođe može biti putokaz za buduće studije naučnika širom sveta. Grupu naučnika iz Evrope, Kanade i Sjedinjenih Država vodio je Ioussef Belkhadir iz Instituta za molekularnu biologiju biljaka Gregora Mendela u Beču.

Studija je nedavno objavljena u časopisu Nature. Nova sveobuhvatna mapa mreže interakcije fokusirana je na jednu od najvažnijih klasa ovih senzornih proteina – leucin.

Naučnici su identifikovali kinaze LRR receptora kao porodicu proteina u biljkama i životinjama koje su primarno odgovorne za otkrivanje okoline.

Kod biljaka, oni imaju ekstracelularni domen proteina, koji se proteže izvan ćelijske membrane, a koji ima sposobnost da prepozna hemijske signale, kao što su hormoni rasta ili proteinski delovi patogena.

Receptorske kinaze zatim iniciraju odgovore na ove signale unutar ćelije, koristeći intracelularni domen proteina.

Na primer, biljka Arabidopsis thaliana ima više od 600 različitih receptorskih kinaza, 50 puta više od običnih ljudi, koje su fundamentalne za rast, razvoj, imunitet i stresni odgovor biljaka.

Do sada, samo nekoliko ovih receptora je imalo poznate funkcije, i malo je bilo poznato o tome kako prijemnici međusobno komuniciraju kako bi koordinirali odgovore na često suprotstavljene signale.


Preporuka:  Božija misterija – Tajne zavetnog kovčega


Svettajni.com (Ukoliko preuzimate naš tekst u celosti ili delimično, obavezno navedite izvor)

 

Image by Johannes Plenio from Pixabay

ZAPRATI ME NA:

Povezane vesti