Geoinženjering 

Veštački život – Na granicama mogućeg

Trčanje za dugom je tek započelo. Pred nama je, kao ljudskom rasom, potrebno još mnogo traganja za korenima Kosmosa i krajnjim Uzrokom celokupnog postojanja.

Moje interesovanje za granice mogućeg, i da li se može ići preko tih granica potiče oduvek; kao i sva deca i ja sam noću gledao zvezde i stalno se pitao šta je to?

Pošto adekvatne odgovore nisam nalazio moje interesovanje je umesto da se smanjuje, naprotiv, raslo. Sticajem okolnosti jedno izvesno vreme proveo sam u Frankfurtu u Nemačkoj.

U nemačkom dnevnom listu ,,Frankurter Rundšau“ slučajno sam pročitao članak o stvaranju veštačkog života. Odmah sam se zainteresovao i pokušao da nađem pravi odgovor ne u novinama, nego na izvoru informacija.

U ovom trenutku još uvek nismo sigurni da li bismo bili u stanju da stvorimo ćeliju. Još je manje sigurno da ćemo jednog dana moći da jednu veštačku ćeliju provedemo putem prirodnog razvoja dugog tri milijarde godina, koji vodi od jednoćelijskih algi do Brižit Bardo ili Elizabet Tejlor.

loading...

Tako je započeo odgovor na moje postavljeno pitanje, da li je moguće stvaranje veštačkog života koje sam uputio simpatičnom sedokosom profesoru Šramu, koji me je ljubazno primio u svom institutu Maks-Plank za virusna istraživanja u Tibingenu u Nemačkoj.

Shvativši da pred sobom ima totalnog laika koji je samo radoznao i postavlja neugodna pitanja, profesor mi je ukratko objasnio ono osnovno o virusu.

Sinteza virusa nalazi se danas na samoj granici mogućeg, sa tendencijom da sasvim uđe u domen ostvarljivog. Virusi su veoma sićušna forma života koja se razmnožava ali se zato ne hrani niti diše. Oni najčešće žive kao paraziti u ćelijama. Sastoje se od genetskog koda u obliku elipse, i zaštitne opne.

Profesor Šram mi je objasnio da je pre nekoliko godina tačnije 1965. njegov kolega profesor Sol Špigelman, takođe Nemac, koji radi na Univerzitetu u Ilinoisu u Americi, pronašao sa svojim saradnicima, odnosno uspeo da u laboratoriji sintetiše jednu vrstu virusa, tehnički nazvanu fibeta.

Virus fibeta sastoji se iz lanca RNK (ribonukleinske kiseline) sastavljene od približnih tri hiljade jedinica i hrani se bakterijama. Znači, napravljen je veštački virus koji je napadao bakterije na isti način kako to čine i prirodni virusi.

Profesor Šram i njegovi saradnici pokazali su da je moguće koristeći kao katalizator supstance koje sadrže fosfor, slično živoj materiji, stvoriti lance neobično slične proteinskim, koji mogu da poseduju čak 24 aminokiseline.

Oni su posebno dobili duge molekule poliadelinske kiseline, koji pod elektronskim mikroskopom liče na izdužena vlakna RNK.

Pokušavajući da shvatim i pribeležim ono što mi je profesor govorio spontano sam rekao: „Pa ovo je mnogo komplikovano za mene“. Na to je profesor uzvratio: „Ne metod je isuviše jednostavan“. Proračuni su pokazali da u prirodi takvi molekuli ne bi mogli igrom slučaja nastati ni za milijardu godina.

Shodno tome uobičajni prigovor o prirodnom stvaranju života postaje bespredmetan. Život se ne rađa slučajno, već  pri delovanju sasvim određenih katalizatora. Upravo pomoću ovakvih katalizatora Šram je za svega nekoliko časova učinio ono za šta je prirodnoj evoluciji bilo potrebno četiri milijarde godina.

Ako sam dobro razumeo sa svojim oskudnim znanjem o čemu je profesor pričao, usudio sam se da pitam profesora, zašto oponašati prirodu u njenom slepom, neizvesnom hodu?

Nastavio sam dalje, avion leti ne mašući krilima kao ptica, atomska podmornica je brža od svake ribe. Zašto ne pokušati da se stvori živ sistem koji bi u potpunosti bio veštački?

Profesor se samo blago nasmejao i rekao: ,,Odlično ste shvatili, pa mi to upravo i radimo“. Zatim je ustao, uzeo sa jedne police neku novinu i dao mi je.

To je bio američki časopis „Medical Researchengineering“ u kome je poznati naučnik doktor Berkli postavio neobično značajan i zanimljiv problem – da li, veštački život može da se pokaže efikasniji od našeg, pa shodno tome da zagospodari Zemljom, odnosno da nas sasvim istisne sa nje?

Plastične materije dobijene u laboratoriji od materije koja ne postoji nigde u prirodi, kao što je acetilen, često su superiornije od prirodnih produkata kao što su drvo i kaučuk.

Lekovi koji imaju čisto hemijsko poreklo superiorniji su od lekova ekstrahovanih iz biljaka. Zbog čega jedan nebiološki život ne bi mogao da bude superiorniji od biološkog života?

Prvi model već postoji, to je evolutivni tok od računara do inteligentnih mašina sposobnih za samoreprodukciju i prilagođavanje, što je sasvim u skladu sa jednom odrednicom života.

Već su nam poznate mašine sposobne da pobede čoveka u raznim matematičkim igrama a na putu je i apsolutni mašinski prvak sveta u šaku.

I na kraju da odgovorim na postavljeno pitanje.  Da li je moguće stvoriti veštački život? Moguće je, samo naša generacija to neće moći da doživi, a stvorićemo ga onom brzinom koliko nam to Bog omogućuje.


Preporuka:  Tragovi civilizacije džinova otkriveni u Rusiji


A stvaranje pravog života ostavićemo ipak Bogu i ne vredi igrati se Boga.

Photo source: pixabay.com  / Autor teksta Vitomir Vasić

ZAPRATI ME NA:
loading...

Povezane vesti