Misterije svemira 

Najveća tajna univerzuma se krije u ENERGIJI!

Termin “energija” se čuje u svakodnevnom govoru i na apsolutno svakom mestu.

To je jedan opšti pojam koji može da ima različite definicije i to u zavisnosti od vida energije o kome je reč: toplotna energija, mehanička, električna, svetlosna, kosmička, energija hemijske veze itd.

Ljudi svakodnevno pominju “energiju”, a retko ko se zapita “Gde je sve ona zastupljena?”.

Odgovor je SVUDA!

Počevši od atoma, u čijem se jezgru nalaze protoni, neutroni i ostale subatomske čestice, preko molekula, živih ćelija, organizama, do planeta, zvezda i samog univerzuma.

Uzmimo za primer čoveka!

Atomi grade hemijske veze pa nastaju molekuli. Zatim se oni povezuju i nagrade neko veće jedinjenje ili polimer, a zbirom tih hemijskih vrsta nastaje jedna živa ćelija.

Skup više ćelija grade tkivo, tkiva grade organe, organi se povezuju u sisteme organa, a oni u organizam.

Razmislite!

Živ čovek je skup neživih čestica, atoma, a njih povezuje energija i organizuje ih tako da čovek bude onakav kakav jeste u datoj sredini tj. pod datim spoljnim uslovima.

Dakle, energija je inteligentna, ima moć pamćenja i prilagođavanja. Kao takva, ona pokreće sve u kosmosu: kretanje galaksija, zvezda, planeta, pa sve do najsitnijih kinetičkih interakcija u atomu. Prazan kosmički “prostor”, u stvari, nije prazan nego je ispunjen energijom.

Praznina je iluzija, to ne postoji. Sve što mislimo da je “prazno” ono je zapravo ispunjeno, ovde na Zemlji vazduhom, a u kosmosu nama jedva merljivom, mračnom energijom.

Iz ovoga možemo da zaključimo da je univerzum ispunjen, a sve što je “puno” znači da ima kraj!

Da, tako je!

Univerzum, analogno najsitnijim česticama koje ga izgradjuju, je sferičnog oblika i ima svoju granicu. Zamislite sada jedno telo koje se kreće u svemiru.

Dok se kreće, celom svojom površinom interaguje sa prostorom (energijom) i za sobom ostavlja trag, ali ne samo za sobom, nego i ispred sebe!

Kako je moguće ostaviti trag ISPRED sebe?

Pretpostavimo da je celokupni prostor “povezan”, odnosno da interaguje sa svim ostalim delovima kosmosa, pa dok se telo kreće, naravno da ostavlja razređen prostor za sobom (kao crv kroz zemlju), ali isto tako “nabija” prostor ispred sebe tj. povećava mu gustinu.

Ovakve manifestacije dozvoljavaju univerzumu da na osnovu gustine prostora u datom trenutku predvidi tj. proračuna lokaciju tog tela u bilo kom vremenu.

Ovakvu pojavu mi nazivamo “predviđanje”, i ono važi samo za prostorno-vremensku dimenziju. Dimenzije koje nemaju vremensku koordinatu su dimenzije gde život ne postoji, već samo memorija tj. uređena (inteligentna) energetska struktura koja reguliše život u prostor-vremenu.

Vratimo se na Zemlju. Čovek ima sposobnost pamćenja. Memorija se skladišti u nervnim petljama u našem mozgu.

Ali najskorija istraživanja nam ukazuju da oko mozga postoji nekakvo energetsko polje, polje misli, i da je moguće “pročitati” misli na osnovu prisustva i merenja u tom polju.

Ako je zaista tako, onda i sam univerzum (koji je povezan sa svim vidovima energije) automatski zna šta mislimo i zna naš svaki sledeći potez.

Izgleda da nam je sudbina već skrojena, a da mi samo možemo da je malo preuresimo tj. da uhvatimo po neku krivinu usput i izbegnemo prepreke na glavnoj putanji.

Ukoliko ne razumete ovo, setite se vidovnjaka i proroka, kao i uspešnost njihovih predviđanja! Recimo da grešim i da sudbina nije već ispisana, jedan vidovnjak bi morao pre svega da bude matematičar i trebalo bi da prođe kroz milijarde i milijarde proračuna verovatnoće sleda događaja ne bi li došao do predviđanja nekog događjaja u bliskoj budućnosti.

Njemu bi verovatno ceo život trebalo da proračuna samo jedan događaj koji će verovatno proživeti tokom svog računanja.

Dakle, nemoguće je da čovekov um proračuna verovatnoću za neki događaj u budućnosti. Ali univerzumu je to moguće! Naš kosmos ima savršeni “mozak”, koji unapred planira gde će šta da ide i kako će se ponašati od starta do cilja.

Organizuje svako telo u svom sistemu i daje mu smisao. Mi ne možemo da vidimo celi svemir, ne znamo šta se nalazi na njegovom obodu, ali zato možemo da RAZMIŠLJAMO!


Preporuka:  7 LAŽI koje su nam plasirali u školi


Setite se koliko su planete velike, a zvezde još veće, a tek galaksije! Samo u vidljivom delu našeg svemira ima više od 100 milijardi galaksija , a šta je tek sa nevidljivim delom!?

www.svettajni.com / Autor teksta Lazar Kulašević

Photo by faaiq ackmerd from Pexels

ZAPRATI ME NA:

Povezane vesti