Misterije svemira 

Svemirska misterija – Posetioci iz svemira

Iz svemira su na Zemlju doletele dve vrste čovekolikih bića. Jedni su za svoje prebivalište izabrali kopno, a drugi more.

Na Zemlji su ostali dok našim precima nisu darovali mnoga znanja i otkrili im tajne. I jedna i druga vrsta svemirskih gostiju ostavila je na Zemlji isuviše mnogo tragova. Svuda ih ima na našoj planeti, negde više, negde manje. Ali sigurno da ih ima najviše u Južnoj Americi, i to u postojbini Inka, Maja i Asteka.

Južno od poznatog jezera Titikaka, koje su tragači i pu-stolovi pretražili tragajući za „zlatnim gradom Manoa“ u Boliviji, na visini od 3.8oo metara, nekada je postojao fanta-stični grad Tiahuanako. Postavlja se pitanje ko su njegovi graditelji? Odakle su došli? Na ovo pitanje najtačniji odgovor daju sami ostaci Tiahuanaka.

Nisu li vlasnici te praisto- rijske kulture bila čovekolika bića koja su na rukama imala samo po četiri prsta, čiji su likovi uklesani u čuvenu Sunčevu kapiju, koja pored običnih kalendarskih podataka nudi i pre-cizna godišnja doba, kretanja Meseca i rotacije Zemlje? Likovi tih misterioznih bića isklesani su na mnogim mesti ma, a njihova lica prekrivaju svemirski skafanderi.

Poznati peruanski arheolog Danijel Ruzo svojevremeno je na Andima otkrio grad Markuhuaši, čiji su stanovnici napravili 12 veštačkih jezera od kojih dva još i danas koriste Indijanci.

Na obalama tog jezera uzdižu se stene koje jedino 22.juna, pri zalasku Sunca, otkrivaju svoje tajne: veliki broj isklesanih likova ljudi svih rasa što žive na Zemlji! Ove neobične likove Danijel Ruzo je snimio i fotografisao svojim aparatom, a kada je film razvio, bio je šokiran: umesto lika staraca, na negativu je bio zabeležen lik mladog čoveka bez ije-dne bore, misterija nije ni do danas rešena.

Gotovo čitavo područje Latinske Amerike nudi još mnogo zagonetki. Šta predstavljaju na primer, likovi „ljudi jaguara“ koji na glavama imaju neobične šlemove a telo im je prekriveno odećom kakvu jedino nose astronauti? Ko su graditelji najzagonetnijeg hrama u svetu, koga je u zapadnim obla-stima  Perua  otkrio  arheolog  Žulio  Telo ?

Hram  je posvećen bogu-Jaguaru, a toliko se razlikuje od svih viđenih hramova, jer hram predstavlja vernu kopiju vasionskog broda,  kojim su ve-rovatno u tu oblast doletela iz svemira ta neobična bića!

Slična svedočenja možete naći i u Japanu. U Japanu  postoji bezbroj jomon-figura, koje potiču iz drevne prošlosti, i sve do jedne podsećaju na astronaute, kopiju specijalnog skafandera za svemirske letove! Ko su bili ljudi što su u praistorijskom Japanu nosili tu odeću? Zemljani svakako ne. Legenda kaže da su došli sa neba u vatrenim kuglama i da su se nastanili na dnu mora!

Japanski naučnici Macumura i Cajsigu tvrde da se radi o „kapima“, tajanstvenim stvorenjima što su donekle ličili na čoveka. Prema opisima iz starih zapisa i predanja ta bića bila su dvonožna, sa dve ruke, a umesto prstiju imali su mala peraja. NJihova koža bila je glatka i sjajna, imali su usku glavu i veli-ke uši. Na glavama su nosili kape sa četiri šiljka.

Mogli bismo za kratko da odemo do Venecuele gde visoravan Sarisarinama godinama krije tajnu i gde među indijancima kruži legenda o neobičnim čovekolikim bićima „obu-čenih“ u srebrno odelo koji lete sa drveta na drvo i oni koji im se slučajno približe ostaju na mestu odmah mrtvi.

Tu postoji ogroman krater koji je otkriven tek iz aviona, koji se nikako nije uklapao u konfiguraciju terena. Ko je izradio taj široki krater, čemu  je služio u prošlosti i čemu služi danas? Da li na ovoj do sada neistraženoj visoravni zaista žive čovekolika bića koje indijanci zovu „ele sani“.

Kad smo već kod tajanstvenih bića koja i danas uzbuđuju javnost otiđimo za trenutak na drugi kraj sveta, na Himalaje odakle nam stižu vesti i tragovi nekog bića koje su nazvali  Jeti. Dvadeset devetog januara 1974. godine novinska agencija „AP“ iz Hirošime poslala je vest koju su objavili svi listovi sveta.

Potvrđeno je postojanje himalajskog čoveka, popularno nazvanog jeti. On već godinama predstavlja veliku zagonetku za mnoge naučne ekspedicije, koje se upućuju u snežno bespuće ogromnih litica ne bi li mu se ušlo u trag. Čak su i fotogra-fisani tragovi jetija. Na fotografijama se vidi stopalo sa četiri prsta,  dužine od dvadeset centimetara.

Međutim, jednaku zagonetku predstavlja i čudovište koje navodno živi u škotskom jezeru Loh Nes. Kako javlja novinska agencija Rojter, ono je dobilo konkurenciju, čak u Latinskoj Americi! Svake noći obasjano punom mesečinom, tvrde peru-anski naučnici, iz jednog ledničkog jezera u peruanskim Andi-ma, izlazi čudovište, zmijskog tela, dugo desetak metara, koje proždire ovce i ledi krv u žilama čobanina iz obližnjih sela.

Tvrdi se da ova peruanska neman, prvi put pojavila posle zemljotresa koji je pre nekoliko meseci pogodio to područje i izazvao odrone terena nedaleko od tog tajanstvenog jezera!

U Bejrutu sam čuo jednu stravičnu priču, koju su pre-pričavali godinama svi oni koji su je u to vreme čitali u libanskim dnevnim novinama. Ta stravična priča stigla je iz Palestine i kaže da u blizini obale Levanta mornari često vi-đaju veliku morsku zmiju.

Da ta priča nije bez osnova postoji pisani trag da je konzul u Bejrutu, u svom izveštaju o trgovini u Siriji, rekao da je žetva morskih sunđera veoma oskudna, što je došlo  kao posledica pojavljivanja jedne nemani, po veličini ravne jednom brodu, u blizini Barutona, a ispod čuvenog Liba-nskog gorja. To čudovište je progutalo nekoliko ronilaca, lo-vaca na sunđere. O kakvoj se nemani radilo? Hoćemo li ikada saznati odgovore na ova pitanja?

Jedna od misterija je svakako  i najzagonetniji  dečak na planeti, Tupačiamuro. Tajanstveni dečak se iznenada pojavio 1973. godine u oblasti peruanskog mrtvog grada Maču Pikču, kojeg su pre pet vekova podigle Inke na vrhu Anda. Seljacima je rekao da ima 12 godina i da se zove Tupačiamuro i da potiče od stare pradavne prinčevske porodice starih Inka. Gde je rođen? U Maču Pikču pre petsto godina! Neverovatno, nemoguće!

Za dečaka su se zainteresovali naučnici, naročito isto-ričari jezika Inka civilizacije. Dečak je sa lakoćom odgovarao na sva postavljena pitanja, kao najbolji poznavalac te oblasti. Svoje odgovore je proširivao detaljima za koje naučnici nisu ni znali, ali su naslućivali.

Kada je dečak započeo razgovor izvornim Inka jezikom, naučnici su bili šokirani! Takav je-zik se nigde ne uči a dečak nikada nije video školu. Kada su ga pitali u šali gde je bio do sada kada tvrdi da se rodio pre petsto godina, rekao je samo da je spavao i da se iznenada  probudio. Spavao je u tom gradu u nekom svom skrovištu.

Govorio je o istoriji svog naroda, o belim bradatim bogovima koji su došli s neba i njihovom obećanju da će se vratiti i da je on njihova prethodnica. Ispostavilo se da dečak poznaje do tančina geneologiju vladara Inka i da poseduje neve-rovatno znanje.


Preporuka: Otkriće 14 miliona godina starih tragovavozila u kamenu 


On tvrdi da kada se vrate njegovi preci sa neba da će biti vladar svog naroda, naroda Inka. Znamo da su Inke sakrile svoje zlato od Španaca tako dobro da nikada nije pronađeno. On je doneo zlatne figure kao dokaz.

Photo by Jakub Novacek from Pexels / Autor teksta: Vitomir Vasić

loading...

Povezane vesti