Misterije svemira 

Teorija haosa otkriva tajnu univerzuma

U XIX veku, matematičar Pjer Simon de Laplas je pretpostavio sledeće: “Ukoliko bih bio u stanju da spoznam položaj i kretanje svakog atoma u svemiru u prošlosti i sadašnjosti, mogao bih da do apsolutne tačnosti predvidim budućnost!”.

Ova pretpostavka je plod čuvene teorije o kojoj će biti više reči u daljem tekstu.

Kada je američki meteorolog, Edvard Lorenc, 1963. godine objavio svoju naučnu publikaciju “Deterministički neperiodični tok”, nije ni slutio da je otkrio osnovno svojstvo fizičkih sistema.

Međutim, rad je ostao nezapažen preko deset godina, sve dok, nezavisno od Lorencovog otkrića, naučnici nisu počeli da se interesuju za mnoge nepravilnosti u prirodi.

Naime, ono što se do tada smatralo eksperimentalnom greškom, sada je posmatrano kao posledica duboke zakonitosti, koja je predmet izučavanja novonastale Teorije haosa.

Izučavajući kretanje gasova i tečnosti u atmosferi jednačine (funkcije), Lorenc je primetio da čak i najmanja promena parametara može promeniti čitav tok funkcije i završiti sa sasvim desetim rešenjem. Ovde se radi o jednoj od fundamentalnih svojstava haotičnih sistema – osetljivost na male promene početnih uslova.

Takođe, utvrdio je da se rešenja njegovih jednačina nikad “ne smiruju” u obliku ravnotežnog stanja ili periodičnog ponašanja. Umesto toga, rešenja osciluju na neregularan, aperiodičan način. Posledica ovog zaključka je činjenica da je sistem suštinski nepredvidiv – male greške u merenju trenutnog stanja atmosfere uvećavaju se velikom brzinom dovodeći do pogrešnih prognoza.

“Ako leptir zamahne krilima u Brazilu, on može uzrokovati uragan na Floridi”. To ne znači da vetar koji nastaje zamahom leptirovih krila uzrokuje uragan, već da mahanje leptirovih krila može da promeni sled događaja koji bi se odvio da leptir nije mahao krilima.

Takođe, moglo bi se reći i kako će zamah leptirovih krila sprečiti pojavu uragana na Floridi. Kada bi uvrstiti sve moguće uticaje na početne uslove, pokazalo bi se da i dalje ne bi mogli u potpunosti predvideti budući sled događaja.

Pored toga, Lorenc je takođe pokazao da postoji i struktura u haosu – kada se rešenja jednačina predstave u 3 dimenzije, ona čine skup tačaka u obliku leptirovih krila. Odatle je nastao čuveni “efekat leptira”.

Da biste jasnije videli vezu između haosa i uređenosti evo par primera:

U svetu brojeva – Broj “π” ima beskonačan broj cifara i na prvi pogled nam se čini da su cifre nasumice raspoređene tj. nemaju ponavljajuću sekvencu (3.1415926535897…).

Međutim, ipak postoji geometrijska struktura kojom se cifre “ređaju” jedna za drugom, što nam ukazuje na neverovatnu uređenost šablona.

U svemiru – Razmotrimo kretanje naše planete oko Sunca. Nama to kretanje ne izgleda haotično, jer mi godinu dana čekamo da Zemlja napravi jedan krug (elipsu) oko Sunca i tačno možemo predvideti položaj Zemlje na svojoj putanji u relativno bliskoj budućnosti.

Ali ako bismo gledali dvodimenzionalni šablon kretanja Zemlje oko Sunca u periodu od milijarde i milijarde godina, primetili bismo haotično kretanje tj. položaj putanje bi se uvek menjao.

Takođe, Sunčev sistem nije statičan, već se i on kreće u većem sistemu koji se i sam kreće u nekom još većem sistemu (galaksija). Ovde možemo zaključiti da uređeni sistem može da bude haotičan iz neke druge tačke posmatranja i obrnuto.

Haos možemo da izmerimo, a to vršimo uz pomoć entropije. Jedan od prirodnih zakona je da sve u svemiru teži što većem haosu tj. maksimumu entropije, tvrde naučnici. Sa etropijom se neprekidno srećemo u svakodnevnom životu.

Svako je video knjigu kako pada sa stola. Prilikom udara knjige o pod, deo njene kinetičke energije  se konvertovao u toplotu, a pod se blago zagrejao. Nasuprot tome, niko nije video da knjiga sa poda poleti na sto uz spontano hlađenje poda.

U prvom slučaju entropija sistema raste, a u drugom opada. Svi spontani procesi se odigravaju u smeru porasta entropije. Normalno, niko nas ne sprečava da knjigu podignemo i vratimo na sto.

Ali tada smo smanjili entropiju na račun rada koji je izvršen podizanjem knjige, a da bi se došlo do te energije morala je da poraste entropija na nekom drugom mestu, pri čemu je ukupan rezultat porast entropije u svemiru.

Ipak, ovo ne znači da haos uvek preovladava, već nam ukazuje na prisustvo ravnoteže, jer nasuprot svakog haotičnog sistma postoji tačka gledišta iz koje možemo spoznati simetriju tj. uređenost.

Dragi čitaoci, sada otvorite umove i razmišljajte do granice samog kosmosa!

Iz trena u tren, entropija univerzuma raste. Dakle, “strela vremena” se kreće u smeru rasta entropije, u smeru većeg haosa. Npr. “starenje” zvezde – jedna zvezda tokom svog veka prolazi kroz nekoliko stadijuma.

Smatra se da zvezde nastaju sažimanjem oblaka međuzvezdane materije, zatim rastu i postaju crveni džinovi, a crveni džin predstavlja daleko uređenije stanje u odnosu na supernovu, i svi znamo da supernova predstavlja kraj života jedne zvezde.

Ali to nije jedini kraj!

Masivna zvezda može i da kolabira, pa od nje da nastane crna rupa, a ona, po svemu sudeći, predstavlja daleko uređenije stanje od same zvezde na početku. Da li sada sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je ovaj zakon zastupljen u svakom ‘ćošku’ univerzuma?

Odgovor je NE, a razlog negativnog odgovora jesu večite enigme kosmosa – crne rupe! O njima se vrte brojne hipoteze. Neki kažu da vreme u crnoj rupi teče unazad, a neki pak tvrde da se u crnim rupama nalaze crvotočine, portali koji povezuju naš sa paralelnim univerzumom. Sve u svemu, taj kutak svemira još uvek je nedovoljno istražen.

Sada vidimo da postoji ravnoteža između haosa i uređenosti. Dok na jednom kraju univerzuma entropija raste, na drugom kraju opada, ali suma svih promena entropije ipak je pozitivna.

Utvrđujemo da ravnoteža predstavlja fundamentalni zakon univerzuma i svega što on sa sobom nosi: crno-belo, izvor-ponor, dobro-loše, odbijanje-privlačenje, vruće-hladno…


Preporuka:  Tragovi civilizacije džinova otkriveni u Rusiji


Dakle bilo kakve suprotnosti koje vam padnu na pamet, znajte da između njih postoji neki vid ravnoteže.

Photo by Visit Greenland from Pexels   / Autor teksta Lazar Kulašević

ZAPRATI ME NA:

Povezane vesti