NLO 

Misterije nebeskih eksplozija

Za nas je veoma interesantna teorija koju je postavio još 1950. Imanuel Velikovski, naučnik ruskog porekla koji se doselio u ameriku, zato što nam odgovara da je upoređujemo sa događajima iz Biblije za koju smatramo da je najverodostojniji pisani dokumenat.
On tvrdi da su zapravo druge planete igrale presudnu ulogu u razvoju života na Zemlji – čak su i odgovorne za oblik Zemlje kakav mi danas poznajemo.

On objašnjava potrese u svemiru, što je prouzrokovalo izbacivanje Venere i Marsa u orbitu bliže zemlji. Kataklizme zabeležene u Bibliji i predanjima Maja, Kineza, asteka i egipćana su verovatno posledice tih potresa u svemiru.

Prema Velikovskom, Venera je bila deo jupitera, sve dok se pre 4.000 godina posle eksplozije nije odvojila od njega. Kovitlala se prema suncu plamteći i vukući za sobom prugu od prašine i gasova.

Zemlja se pomerila ka ivici te struje sredinom XV veka pre nove ere i fina crvena prašina je obojila kišu. Setimo se Biblije: „sva voda Nila se pretvorila u krv“, zapisano je u Biblijskoj knjizi o egzodusu. Zatim je usledila meteorska kiša, zar nije po predanju asteka: „iz oblaka umesto vode padala vatra i užareno kamenje“.

Kada su se gasovi sjedinili i obrazovali naftu, „ljudi su se davili u lepljivoj materiji koja je padala sa neba“, prema zapisu u Popol Vuhu, svetoj knjizi Maja. Na drugim mestima nafta se palila prilikom ulaska u zemljinu atmosferu, pa su od sibira do južne amerike zabeleženi požari strahovitih razmera.

loading...

Na kraju kaže Velikovski, Zemlja je bila predmet jakog delovanja gravitacije ove nove planete i izbačena je iz svoje ose.

Uragani i poplave su uništili ostrva, potopili kontinente za koje smo tvrdili da su nestali u jednom atomskom ratu. Možda je ovo logičnija pretpostavka nego atomski rat, sravnili su gradove i izmenili lice kontinenata.

„Nebo i zemlja su izmenili mesta“.

Persijanci su sa strahom posmatrali kako posle tri dana svetlosti dođoše tri dana tame.

Zar nije možda baš tada Mojsije poveo izraelćane preko Mora. Čudne gravitacione i elektromagnetne sile, kao i potresi zemljine kore, su nagomilali vodu uz obe strane morskog korita. Dok su egipćani sledili svoje bivše robove, snažna električna munja je prošla između Zemlje i Venere, a voda se izlila natrag na svoje mesto i potopila ih.

Zar to nije logična hipoteza. Nekolicina preživelih posle ove svetske katastrofe suočila se sa glađu. Međutim hrana je iznenada počela da pada sa neba mana izraelćanima, ambrozija Grcima, madu indusima.

Zar to ne bi mogla da bude posledica delovanja bakterija ili električnog pražnjenja u Zemljinoj atmosferi i uticaja na ugljenike u repu Venere kako je tvrdio Velikovski.

Baš kada se zemlja privikla na svoje novo računanje vremena, Venera je ponovo pretrpela velike promene, oko 1400 godina pre nove ere, i isto tako katastrofalne efekte. Nakon svega ovoga ustalila se u svojoj orbiti i ostavila naše pretke na miru. Ali u XIII veku pre nove ere ona je prošla suviše blizu Zemlje.

Opet je došlo do geografskih promena koje su u Bibliji zapisali proroci Isaija, Jovan, Jakov i Amos, a Homer u Ilijadi. Još jednom je trebalo revidirati kalendar, jer godina od dvanaest meseci sa po trideset dana više nije bila tačna.

Prema kineskoj knjizi bambusa, „zvezde su padale kao kiša, a zemlja se tresla“. U nekim delovima sveta sunce se odmah po izlasku spuštalo nazad iza horizonta, dok se Zemlja ponovo pomerila iz svoje ose. Posle toga Venera i Mars su se ustalili u svojim orbitama i više nisu na nas uticali.

Ova teorija ujedno daje i odgovor na pitanje zašto je Mars zamenio Veneru kao nadmoćnije božanstvo kod Grka i rimljana.

Velikovski je ustao ne samo protiv prihvaćenih naučnih principa i načela, već i protiv Darvinove teorije neprekidne evolucije. Tek u narednih tridesetak godina, kada su vasionska putovanja otkrila mnoge tajne o Marsu i Veneri, njegove teorije su potvrđene više puta.

Ismevali su ga kada je govorio da Venera ima rep sličan kometi, da je mnogo toplija od Zemlje, rugali su mu se kada je govorio da Mars ima površinu punu kratera i da njegova atmosfera sadrži retke gasove argon i neon.

I danas oni predstavljaju fenomen koji smo delimično u stanju da objasnimo.

Photo by Kaique Rocha from Pexels / Autor teksta Vitomir Vasić

ZAPRATI ME NA:
loading...

Povezane vesti