Paranormalne 

Smrt omogućava novi život

„Zaplašite ljude smrću“. Ta taktika je bila prilično uspešna hiljadama godinama, jer sve što možemo da vidimo u pogledu smrti da kada jednom preminemo, ovde više ne postojimo a to stvara veliki strah u nama.

Od kada čovek postoji ljudi su pokušavali da saznaju šta se nalazi „sa druge strane života“. Ali, šta ako uopšte nema „druge strane“? Najzad, svako od nas svakodnevno umire, a trenutak koji nazivamo smrću je, u stvari, samo produžetak tog procesa.

Ako već umiremo do smrti, a imamo snažnu veru u život posle fizičke smrti, smrt je izgubila svoju moć da proizvede strah. Međutim, umiranje do smrti je prirodan proces koji se unutar ćelija odvija uvek.

Život je prepleten sa smrću, što možete videti svaki put  kada se isperuta i odumire ćelija kože. Ovaj proces je isti kao kod drveća sa koga opada lišće, i biolozi smatraju da je smrt način da se regeneriše život.

Ova osoba koja ste danas nije ista ona osoba kada ste imali deset godina. Vaše telo se u svakom pogledu izmenilo od vremena kada ste bili desetogodišnjak. Nijedan od molekula u vašem telu nije isti, a ni vaš um. Sugurno je da danas ne razmišljate isto kao desetogodišnjak kada ste bili.

loading...

Vi umirete u svakom trenutku da biste mogli da se stvarate. Dakle, kada kažemo da duša napušta ljudsko telo u trenutku smrti, bilo bi ispravnije reći da telo napušta dušu.

Duša nema gde da ode, ako ne idete nigde kada umrete, vi mora da se već nalazite ovde. Ovo je jedan od paradoksa kvantne fizike čije se razumevanje produbljuje nakon što prvobitno spoznamo odakle stvari, zapravo dolaze.

Svakako da ne dolaze iz uma. Ako hoćete da spremite šniclu za večeru, ta se šnicla ne nalazi u vašem umu. Kada se nečega prisetite, naprimer kako se sprema šnicla vi ustvari ostvarujete događaj. To čega se prisećate nije lokalizovano, nema specijalno mesto gde se nalazi, ne nalazi se u vašem mozgu. To sećanje dolazi iz Polja o kome smo već pričali. Vi ste to polje. Vi ste sastavni deo tog polja.

Svi pravimo greške kada se identifikujemo sa događajima koji dolaze i odlaze. Oni dolaze iz tog Polja i odlaze opet u to polje. To polje u bukvalnom smislu znači „prostor“, ali u širem smislu predstavlja duševni prostor, polje svesnosti. Kada umrete, ne idete nikuda  jer se već nalazite u polju koje je svuda.

Zamislite kuću sa četiri zida i krovom. Ako kuća izgori zidovi i krov će se srušiti. Ali, prostor iznutra nije oštećen. Možete da iznajmite arhitektu da vam nacrta projekat nove kuće, a nakon što je sagradite, prostor unutar nje i dalje ostaje nedirnut. Gradeći kuću, samo izdvajate neograničen prostor u unutra i spolja. Zar nije naše telo kao kuća. Ono je napravljeno na rođenju i izgoreva kada umrete, i ako duševni prostor ostaje neizmenjen, ali ostaje neograđen.

Posedujem televizor sa daljinskim upravljačem, i kada pritisnem dugme mogu da promenim program sa CNN-a na MTV ili Animal planet.

Sve dok ne pritisnem daljinski upravljač, ovi programi ne postoje na ekranu; čini se kao da uopšte ne postoje. Ipak, ja znam da se svaki od ovih programa, u potpunosti i celini, nalazi u vazduhu kao elektromagnetna vibracija koja čeka da bude izabrana.

Na isti način vi postojite u prostoru, Polju pre nego što vaše telo i um pokupe signal i izraze ga u trodimenzionalnom svetu. Vaša duša je nalik višebrojnim kanalima koji su dostupni na televiziji; vaša karma (sudbina) bira program.

Kako će izgledati kada umrete? Možda će to biti nalik na menjanje kanala na televiziji. Apsolutni prekid između života i smrti je iluzija.

Do danas su gotovo svi čuli za bliske susrete sa smrću, slučajeve kada osobe proglašene kliničkim mrtvim, tokom reinamacije napuštaju fizičko telo i posećuju nešto što liči na carstvo života posle smrti. U našoj kulturi su izašli u javnost 1975, kada je Rejmond A. Mudi mlađi, psihijatar i doktor fiziologije objavio svoje istraživanje na ovu temu u bestseler knjizi Život posle smrti. Nedugo zatim, Elizabet Kubler Ros da- je i ona u isto vreme provodila slična istraživanjai dobila iste rezultate ka Mudi. Što je više istraživača dokumentovalo ovu pojavu, postajalo je sve jasnije da ne samo što su neverovatno rasprostranjeni. Galupova anketa je 1981. pokazala da osam miliona odraslih muškaraca je dožoivelo NDE.

Čini se da su bliski susreti sa smrću kao i vantelesna iskustva univerzalni fenomen. Oni su opširno opisani u Tibetanskoj knjizi mrtvih iz osmog veka i u 2500 godina staroj egipatskoj Knjizi mrvih. U Knjizi X svoje Republike Platon daje detaljnan prikaz grčkog vojnika Er, koji je oživeo samo nekoliko sekundi pre nego  što je pogrebna lomača trebalo da bude upaljena. Rekao je da je napustio svoje telo i išao kroz „tunel“ do zemlje mrtvih. Velečasni Bid daje sličan opis u svom radu Istorija engeske crkve iz osmog veka a Karl Zaleski na Havardu predaje izučavanje religije, u svojoj knjizi Putovanje u druge svetove ističe da je srednjovekovna literatura prepuna prikaza NDE.

Osobe koje su doživele nemaju posebne demografske karakteristike. Nisu važne godine, ni pol, rasa ni veoispovest ili duhovna verovanja, nivo obrazovanja ili mesta prebivališta. Ni posebno religiozne osobe nemaju veće šanse od nevernika da dožive NDE.

Čovek na samrti se iznenada nađe kako lebdi iznad svog tela i posmatra šta se dole događa. Trenutak zatim on velikom brzinom putuje kroz mrak ili tunel. Neki čuju nesnosnu buku , zvonjavu, neki nestvarnu lepu muziku. Svi pričaju da ulaze u carstvo zaslepljujuće svetlosti gde ih dočekuju preminuli rođaci i prijatelji. Mnogi vide lepe predele, livade prepune cveća, potoke, lepše od bilo čega što je viđeno na zemlji. U ovom svetlom obasjanom svetu on ne oseća ni bol, ni strah i obuzet je osećanjem radosti, ljubavi i mira. Susreće se sa „bićem svetlosti“ koje ga podstiče da prođe kroz svoj „film života“, panoramsko odigravanje njihovog života. On želi da ostane, međutim biće mu kaže da nije njegovo vreme još došlo i da mora da se vrati u zemaljski život i ponovo uđe u svoje fizičko telo.

Iako kod različitih kultura postoje razlike ipak sve se svodi na isto. U Sjedinjenim Državama bili su skloni da veruju da vide biće svetlosti kao hrišćanski verski lik a Indijci su ga opažali kao hindu božanstvo. Srž iskustva iskustva je suštinski bila ista.

Nauka pokušava da ignoriše ovu dokazanu pojavu pa po ortodoksnim shvatanjima NDE samo su halucinacije, postoje značajni materijalni dokazi da to nije slučaj. Kada su u kliničkoj smrti, oni su van tela i mogu da saopšte detalje koje ne bi mogli da saznaju posredstvom normalnih čula. Na primer Mudi, izveštava o slučaju u kojem je žena napustila svoje telo za vreme hiruške intervencije, lebdela je po čekaonici i videla da njena ćerka nosi raspareni šal i kapu. Ispostavilo se da je služavka tako žurno oblačila devojčicu da nije ni primetila grešku i bila je zaprepašćenja kada je majka koja fizički nije videla devojčicu tog dana prokomentarisala tu činjenicu. U drugom slučaju nakon što je napustila svoje telo odlebdela je u hodnik bolnice i čula kako njen dever kaže prijatelju da će odložiti službeni put jer će sutra morati da nosi sanduk svoje snaje. Nakon što se žena oporavila ispričala je deveru i zamerila mu je što je tako brzo otpisao.

Istraživači NDE pronašli su da i pacijenti koji su slepi i koji godinama ne opažaju svetlost mogu da vide i tačno opišu šta se događa oko njih kada su napustili telo. Oni su mogli da opišu boju, stil odeće i nakit koji su prisutni ljudi nosili.

U jednom slučaju žena se našla u tunelu i dok se približavala carstvu svetlosti videla je svog prijatelja kako se vraća nazad! Dok su se mimoilazili, prijatelj joj je telepatiski poručuio da je umro ali da ga šalju nazad. I ženu su poslali „nazad“ i nakon što se oporavila otkrila je da je njen prijatelj imao zastoj srca u približno isto vreme kada i ona svoj doživljaj.

Ako i dalje postoji sumnja da su to halucinacije evo jednog dokaza koji to demantuje. NDE se pojavljuje kod pacijenata čiji EEG pokazuje ravnu liniju. Pod normalnim okolnostima kad god osoba govori, misli, zamišlja, sanja, ili radi bilo šta drugo njen EEG registruje ogromnu količinu aktivnosti. Čak se i halucinacije mogu meriti  na EEG. U slučaju da su to bile samo halucinacije EEG aparat bi ih registrovao.

Zaključak je neizbežan: ljudi koji dožive NDE ne pate od halucinacija ili obmanjujućih fantazija, već zaista posećuju potpuno drugi nivo realnosti.

Tako da postoje istraživanja koja dokazuju da pojedini ljudi imaju tu sposobnost koju su stekli dugim vežbanjem meditacije da mogu da izađu iz svog fizičkog tela i da odozgo gledaju na svoje telo koje leži na krevetu. Pričali su kada se vrate u svoje materijalno telo šta su radili lekari za to vreme. Ne moraju uvek da budu u bolnici mogu da budu i u svojoj kući sa svojim prijateljima.

Photo by lalesh aldarwish from Pexels / Autor teksta Vitomir Vasić / www.svettajni.com

ZAPRATI ME NA:
loading...

Povezane vesti